Kolumne koje slede zamišljene su kao svojevrsni dijalog. Zamisao je da dvojica prijatelja, ideološki na suprotnim stranama, ispisuju svoja promišljanja o društvu, politici, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ideja je da se na jednom mestu mogu pročitati suprotstavljena mišljenja. Dijalog je, u bilo kojoj formi, u današnjoj Srbiji retka životinja, pred izumiranjem.

Kada se rodio Ješua ha-Nozri?

6. 01. 2023. | Kolumne, Tekstovi

Srbija je građanska i sekularna država. Više od 100 godina, u Srbiji je u upotrebi gregorijanski kalendar.

Dana 28. januara 1919. godine, Zakonom o izjednačenju starog i novog kalendara, propisano je „Dana 14. januara 1919 god. po starom kalendaru prestaje da važi stari kalendar, a dana 15. istog meseca, takođe po starom kalendaru, počinje da važi nov kalendar. Ovaj poslednji dan će se obeležiti datumom 28. januara 1919. i za njim će sledovati datiranje dana i meseca po novom kalendaru.” Od tada, jedini kalendar koji je u zvaničnoj upotrebu u Srbiji jeste gregorijanski kalendar.

Od 28.01.1919. godine, nova godina počinje 01. januara po novom kalendaru i ne samo da počinje, nego se organizovano dočekuje i slavi! Na trgovima, na nacionalnim televizijama u domovima noć između 31. decembra i 01. januara je uvek prepuna uzbuđenja i nadanja…

Takođe, od 1919. godine, sva zvanična dokumenta koja zahtevaju datiranje, datirana su u skladu sa napred označenim Zakonom, odnosno po gregorijanskom kalendaru.

Julijanski kalendar, u Srbiji se nalazi isključivo u religijskoj upotrebi u okviru srpske pravoslavne zajednice, identično kao što muslimanska verska zajednica za svoje verske potrebe koristi hidžaretski, ili pak jevrejska zajednica svoj kalendar (ne znam mu tačno ime). Sa druge strane, sve tri verske zajednice, u zvaničnoj korespodenciji sa državnim institucijama, pa i sa svojim vernicima, koriste zvaničan „građanski“, odnosno gregorijanski kalendar. Verski kalendari u svakoj od ovih konfesija su ograničeni na internu upotrebu, u svrhu opredeljivanja verskih praznika, posta ili pak vremena od kada se računa „postanak“ sveta i u odnosu na ovu svrhu, oni su jedini autoriteti. Jevreji u „svom“ kalendaru nemaju naznaku „pre Hrista“ ili „pre nove ere“, verujući da se vreme računa od postanka sveta, dok su muslimani (slično kao i hrišćani) svesni da svet postoji i pre svesti o „jedinom bogu“ pa vreme broje od ove spoznaje, odnosno od pojave mesije (proroka), doduše svako od svog proroka, ali ipak. Kada počinje Ramazan, kada je Pasha, Vaskrs? Ne može se drugačije izračunati, niti postoji merodavniji kalendar od verskog! U svetu je situacija još šarenolikija… Kinezi imaju svoj, Indijci više kalendara, stanje na afričkom kontinentu je takođe vezano za religiju, ali je svuda na svetu, kao opšteprihvaćeni kalendar upravo gregorijanski.

Interesantno, i on je nesavršen, identično kao i svi ostali, ali su mu odstupanja u odnosu na astronomske promene, odnosno u odnosu  na „apsolutno“ vreme, manja nego kod ostalih, da napomenem i ovo, starijih kalendara. I gle čuda, niko ne insistira na njegovom usklađivanju sa „stvarnošću“ i „prirodnim pojavama“, iako je jedino gregorijanski kalendar „građanski“, odnosno jedino on služi samo i isključivo za merenje (računanje) vremena. Gregorijanski kalendar, kada se koristi kao „verski kalendar“ u okviru recimo katoličke crkve, ili pak protestantskih, pa čak i delom pravoslavnih hrišćanskih zajednica, nema nikakvu potrebu za „tačnošću“ i „stvarnošću“ identično kako je nema ni jedan drugi „verski“ kalendar, obzirom da verski praznici „izviru“ iz dogme, a ne iz nauke, ali kao „građanski“ kalendar, on ima nesumnjivu obavezu tačnosti i preciznosti, identično kao i časovnik. Beskoristan je ako kasni, ili pak žuri. Ipak, iako se časovnici unapređuju iz godine u godinu, pa mi danas vreme merimo „atomskim“ časovnicima, gregorijanski kalendar, iako nesporno naučno neprecizan, nije predmet kritike, niti postoji potreba za njegovim „ujednačavanjem“ sa stvarnošću, dok je potpuno „folklorni“ julijanski kalendar, predmet svakodnevnih (ajde da ne preterujem, ipak samo svakogodišnjih i to samo pred rođenje Hristovo) kritika i zahteva za ujednačavanje sa „ostatkom sveta“. Ova potreba za „ujednačavenjem“ i za „modernizacijom“ se čak ne javlja za vreme Đurđevdana, kada pola Srbije slavi (ili Nikoljdana, kada slavi druga polovina) već samo uoči Božića…

Pa verovali ili ne, čak i u okviru pravoslavnih vernika (ja nisam, ali poštujem tradiciju i običaje), sve ovo je već usklađeno i potpuno modernizovano. Pravoslavni Božić je 7. januara, a sasvim slučajno je, jednovremeno i 25. decembra po julijanskom kalendaru.  U isto vreme, rođenje Hristovo (taj isti 7. januar) je nekog sasvim drugog dana u nekom sasvim drugom mesecu po Hidžaretu, ili opet nekog „trećeg“ dana, u nekom sasvim „random“ mesecu po jevrejskom kalendaru. Meni je slava 19. decembra. Tada je sveti Nikola i tada ga obeležavam. Ponoviću 19. decembra. Pitajte bilo koga oko sebe kad mu je slava… Kum i ujak mi slave Đurđevdan i 6. maja sam kod njih. Kada je to po julijanskom kalendaru, zaista ne znam, niti me zanima. Tada se obeležavaju i tada ih obeležavam. Ne moram, niko čak to ni ne očekuje od mene… Poznajem mnogo ljudi koji uopšte ne obeležavaju ni slavu, ni Božić ni Vaskrs… I sasvim je uredu da ne obeležavaju… A kada se zaista rodio Isus Hrist, 25. decembra, ili pak 7. januara, ja ne znam… Ubeđen sam da niko ne zna… Ako smatrate da taj dan, ili bilo koji drugi dan treba obeležiti, budite ponosni i obeležite ga! Ukoliko smatrate da ne treba, budite ponosni i nemojte… Šta god odlučite, i dalje će 7. januar ostati sedmi dan, prvog meseca u godini, a sasvim slučajno, za mene i Božić. I to baš nema nikakve veze sa kalendarom!

Boško Orlić

Pogledajte i druge Lava LAB kolumne ovde.