Svilena Sremica je ovde preporučila film Persian Lessons, i pošto se slažem sa svim što je rekla neću ponavljati napisano, samo dodajem i svojoj listi preporuka uz pokušaj da rasvetlim još jedan, od mnogih slojeva koje nosi ovaj film. Reč je samom jeziku. Glavni junak je sekularni Jevrejin koji se predstavlja kao Persijanac i tako pokušava da spasi glavu, jer antagonist želi da nauči farsi jezik kako bi sredio poremećene porodične odnose. Pošto u logoru niko ne zna farsi, naš junak može da folira znanje jezika tako što improvizuje. On izmišlja reči i potom ih povezuje sa nemačkim rečima. To i nije tako teško, svako od nas može da izmišlja reči. Teži deo je da sve to zapamti. Vrlo brzo, posle pedesetak reči, upada u problem, a svaka greška ga može koštati života. SS oficir, na drugoj strani, pažljivo beleži i pamti sve što mu „Persijanac“ govori tako da greške nisu dozvoljene.
Lažni Iranac ne bi izdržao dugo da nije shvatio da mora da izmisli pravi jezik. Jezik koji ima rečnik, unutrašnju logiku, gramatiku. Treba početi od nečega logičnog. Tako shvata da može iskoristiti imena logoraša za stvaranje novih reči. Pošto im služi hranu svakog pita za ime i prezime, a iz imena ili prezimena vadi deo slova i formira pseudofarsi reč. Nove reči pamti tako što povezuje imena i lica ljudi koje hrani. Memo tehnika počinje da funkcioniše. On izmišlja hiljade reči i zatvorenik i krvnik počinju da razgovaraju. SS oficir čak piše dirljivu pesmu na pseudofarsiju.
Naš junak izmišlja pravi jezik, stvaran jezik, jer po definiciji jezik služi da bi se njime komuniciralo. Niko ne kaže da jezik moraju da govore milioni da bi uopšte bio jezik. Laž je postala istina. Jezik je zapravo stvoren. Tako je uostalom stvoren svaki jezik. Neko je hteo da komunicira pa je morao da izmisli reči i da smisli način kako da ih zapamti.
Problem je što taj jezik važi samo u ograničenom prostoru logora i to između dvojice ljudi. Van toga laž nije istina. SS oficir je to shvatio na teži način.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.