Kad je bio mlad Pol Sajmon (Paul Simon) je voleo da piše pesme u kupatilu. Pustio bi vodu da teče, to ga je smirivalo, a imao je i kakav-takav ritam. Pol bi ugasio svetlo pre nego što je ušao u kupatilo. Tako bi u mraku, uz vodu koje teče bez prestanka i eho koji je odličan u kupatilu jer pločice odbijaju zvuk, počeo da svira i da pevuši melodije. Počeo je da svira neke akorde, pratio ih je glasom, a onda su mu pali stihovi na pamet, vrlo logično: „Hello darkness, my old friend / I’ve come to talk with you again“. Da, tako je nastala jedna od najznačajnijih pesama u modernoj muzici: „The Sound of Silence“.
Nekoliko decenija kasnije džez gitarista Pet Metini (Pat Metheny) rešio je da obradi upravo ovu pesmu. Odsvirao je sam na gitari od 42 žice (Picasso guitar). Glas nimalo ne nedostaje, ako ste dovoljno puta čuli Sound reči će vam već doći same. Metini je, ponavljam, sam, mada vam se možda učini da u mraku studija sedi sa još nekoliko muzičara. Metini je sam i vrlo dobro zna da je tišina deo muzike, takođe, možda i najbolje na aktuelnoj sceni razume da ne mora sve biti isto, da svaki ton mora dobiti poseban karakter. O tome je nekoliko puta govorio.
The Sound of Silence je stvar koja ni ne trpi drugačiju interpretaciju, ta pesma se mora svirati svim srcem i dušom, mora se osetiti i sva ta osećanja ne mogu biti iskazana ravno, kao da se radi neki mehanički posao. Mnogi to nisu razumeli. Evo kako zvuči original i to uživo. I dve ne tako sofisticirane verzije: Disturbed i Pentatonix. Metini je odlično razumeo Sajmona, čak je i muzički produbio osnovne ideje.
Nisam uspeo da pronađem izvođenje uživo pa ne možete slušati i gledati majstora na delu, ali napominjem – sve što budete čuli svira jedan čovek. Nije nikakav trik.
Poslušajte pesmu ovde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.