Novi rumunski talas (Noul val românesc) obeležio je 21. vek, bar kada govorimo o filmu. Takođe je ostavio traga i na društvo, jer autori novog talasa pre svega seciraju rumunsko društvo. Novotalasne reditelje zanima šta je sve pogrešno, kao da žele da ukažu na greške i počnu da ispravljaju. Autori se pitaju kako se društvo uvalilo u probleme, šta je to u karakteru Rumuna što ih tera da budu loši. Oni nikoga ne veličaju, ne slave lokalne mafijaše, ne kopiraju holivudske modele, oni se bave svojim društvom.
Sve ovo na neki način podseća na jugoslovenski novi talas, koji je danas „samo bleda uspomena“.
Da rumunski reditelji danas snimaju u Srbiji bili bi optuženi da su izdajnici svog naroda i istorije, uz obavezni dodatak da su za tu izdaju dobro plaćeni na odvratnom zapadu, koji im, očekivano, za to daje i nagrade. Uzgred, za nešto više od dve decenije rumunske filmadžije su osvojile čak 36 nagrada na prestižnim festivalima (najviše u Berlinu i Kanu). Izdaja, nema šta.
Zato smo i nervozni dok čekamo ručak koji je organizovan povodom komemoracije člana porodice. Film govori o porodici, o odnosima koji su neiskreni koliko su i komplikovani, autor junake, tačnije antiheroje, ne ulepšava, ne daje im ono što nemaju, oni su ogoljeni u svoj svojoj ružnoći, oni su zli, glupi i maliciozni, oni su bez razloga besni, osuđuje druge bez razmišljanja… Oni su mi, samo što ovde nema maski. Nema samoodbrane i iracionalne zaštite porodice. Puiu je razbucao tabu.
Gledanje filma Sieranevada je traumatično iskustvo. Sve što se dešava u stanu vas može ozbiljno uzdrmati. Klaustrofobija je takođe zagarantovana. A najveća trauma, zapravo, dolazi kada se shvati da rumunske i srpske porodice liče kao jaje jajetu…
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.