Studenti su ovu igricu sa vlašću, posebno posle blokade sva tri mosta u Novom Sadu, podigli na sledeći nivo. Počelo je maršom beogradskih studenata od Prestonice do Novog Sada, a ovaj „poduhvat“ je pridobio ogromne simpatije građana. Pozdravljali su ih gde god bi ih sreli, donosili su hranu i osveženje za „šetače“, dočekivali su ih hlebom i solju…
Sledeće mesto studentskih protesta je bio Kragujevac, drugi univerzitetski centar u Srbiji! Takođe, ne mala grupa studenata iz Beograda, potpomognuta kolegama iz Novog Sada je pešice krenula za Kragujevac. Sa druge strane, ali samo zato što se geografski i nalaze sa druge strane, u Kragujevac su se uputili i studenti iz Niša! Ovaj put, marš studenata, iako forsiran, imao je veličanstven prijem kod građana „usputaša“. Svi „usputni“ domaćini su studente šetače dočekali na najveličanstveniji mogući način. Svuda im se pozdravljalo, u svim usputnim mestima građani su organizovali hranu i osveženje, a u naseljima planiranim za odmor, obezbeđena su i mesta za noćenje, kreveti, dušeci, vreće za spavanje… Čak su se fizijatri, fizio-terapeuti i drugi zdravstveni radnici, pojavili sasvim nepozvani i potpuno samoinicijativno, da pruže pomoć, izmasiraju bolne noge i stopala i bar malo olakšaju nastavak „forsiranog marša“! Kako je i najavljeno, studenti sa sva četiri univerziteta u Srbiji, uz veliku podršku građana, sreli su se na Sretenje, u Kragujevcu! Veličanstven prizor!
Ove akcije „usiljenog marša“ su proizvele „domino“ efekat i raširile se po Srbiji. Studenti i građani su pešačili od Zrenjanina do Vršca, Bačke Palanke do Bača… Organizovale su se šetnje (marševi) pomirenja, pa su se građani Rume i Sremske Mitrovice, posle šetnje, izgrlili i izljubili! Ni Banat nam nije ostao ravnodušan, iako je ravan, pa je Aleksandar Jovanov, sve na štakama, pešačio od Zrenjanina do Vršca!
I sada se svi spremaju za Niš! Posle Beograda, Novog Sada i Kragujevca i četvrti univerzitetski centar u Srbiji će 01.03. dočekati studente (da budemo pošteni i građane bez statusa studenta) i pokazati solidarnost i pijetet. Neki bi se čak usudili reći i prkos! Marširaće se iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, ali i iz Užica, Čačka, Paraćina, Vranja, Bujanovca i ko zna od kud sve… Ovo pobrojano je već najavljeno. I nikako ne znači da iz Novog Sad neće krenuti i Subotičani, Rumljani, Kikinđani…
Skupom u Nišu će biti zaokruženi protesti u sva četiri univerzitetska grada…
A potom, što bi Džoni rekao „Kamo dalje rođače?“
Pretpostavljam da će na redu biti svestudentski (i svesrpski) marš na Beograd, da i Beograđani malo odmore… i da se pokažu kao domaćini… no…
I pored studentskog jedinstva, organizovanosti i fantastične kreativnosti, sa druge (umesto sa iste) strane, imamo potpuno razjedinjenu, neorganizovanu i bezidejnu srpsku opoziciju. Nemoj da mi se spočitava da sam i jednog, jedinog trenutka pomislio da je lako biti opozicioni političar u Srbiji, pa da ne daj bože, zameram u tom pravcu, ali ovakvo ponašanje srpske opozicije, ne obećava baš mnogo!
Recimo, ove nedelje je skupština grada Novog Sada birala novog gradonačelnika… Opozicioni odbornici su sprečeni da prisustvuju zasedanju novosadske skupštine… Kordon policije je obezbeđivao skupštinu grada, pa je novosadska opozicija gađala policijske službenike jajima, brašnom i ko zna čim sve… Toliko je sve bilo bezidejno, besciljno i ružno, da su studenti morali da stanu između policajaca i opozicije…
Jbt, naprave jednu akciju u ovih par meseci i onda i tu jednu uspeju da odvoje od mladosti… Pa kako će se približiti narodu, ako ih i studenti ofiraju?
Moram priznati da je bilo i lepih scena, mada ni za njih nije zaslužna novosadska opozicija. Prilikom odavanja 15-tominutne pošte preminulima, studenti su pozvali policajce da spuste štitove, uz obećanje da ih niko neće gađati dok traje tišina… Dva policajca su se odazvala pozivu i narušila kordon, spustivši štitove u znak pijeteta i poštovanja za žrtve. I studenti su održali obećanje, kordon niko nije gađao, a tišinu je prekinuo aplauz policajcima koji su spustili štitove…
I opet…
„Kamo dalje rođače?“ ali ovaj put ovo pitanje je upućeno srpskoj opoziciji (odnosno da budemo precizniji opozicijama), jer što bi Džoni rekao u istoj pesmi „raspolagati tuđom mukom, nije mala zajebancija!“
O tome, malo više sledeći put!