Ekatarina Šelehova je rođena u istom gradu u kome je ceo život proveo veliki filozof Imanuel Kant. Mislilac, kaže legenda, nikada nije prešao granice grada, kaže da je jednom bio na ivici, ali je zaustavio kočije u zadnji čas. Naredio je da se okrenu i da ga vrate kući. Ekatarina je s roditeljima napustila grad kada je bila mala.
Radnja se dešava na istom mestu, ali u dva grada, što je nama koji smo odrastali u vreme ratova za jugoslovensko nasleđe dobro poznato. Promena bez kretanja. Kant je živeo u Kenigzbergu, a Ektarina se rodila u Kalinjingradu i napustila ga.
Za razliku od Kanta Ekatarina je svetski putnik. Njena porodica se preselila u Kanadu, a kad je odrasla otišla je u Milano gde je pet godina studirala opersko pevanje na Konzervatorijumu „Đuzepe Verdi“.
Pored toga što peva operske arije Ekatarina voli da se upusti u mračnu evropsku prošlost, istu onu prošlost iz koje je Kant hteo da izađe. Vikinški duh i nordijski melos prizvala je fantastičnom obradom pesme „Savage Daughter“. Pesmu su komponovali Karen Kahan (poznata i kao Wyndreth Berginsdottir) i grčki umetnik Panos Topalidis. Pre nego što čujete Ekatarininu verziju u punom kapacitetu poslušajte još jednu zanimljivu verziju ovde. Inače, ovu pesmu često obrađuju, možete pronaći desetine verzija, međutim, Ekatarina to radi savršeno. Njen glas obuhvata širok spektar od dubokog, skoro promuklog glasa, bliskog muškim registrima do visina tipičnih za operske pevačice.
Njen glas prati zloslutni bubanj, koji udara tribalni ritam i tako priziva vikinški duh.
Dirljivo i potresno u isto vreme, ženski glas peva o borbi žena u muškom svetu, moćno i nežno, hrabro i ranjivo. Ekatarina peva iz senke, sve vreme gledamo njen profil, a pred kraj se okreće i gleda nas pravo u oči, zavodljivo, ali i preteći, i peva: I am my mother’s savage daughter/I will not cut my hair/I will not lower my voice.
Ko se ne naježi možda treba da se zapita.
Pesmu možete poslušati ovde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.