U moru filmova nominovanih ove godine za Oskara koje smo pogledali, izdvojila bih delo King Richard (Kralj Ričard: Prednost u igri). Ovaj film mi deluje kao favorit, pored filmova West Side Story i The Power of the Dog. Film govori o sestrama Williams, crnim kraljicama belog sporta. I iako je film o sestrama, daleko da je sav akcenat na njima. One su naravno naše junakinje koje se po prvi put probijaju među uglađenu gospodu. Međutim, neko drugi je u filmu glavni lik, junak čija vas pojava uznemirava, oduševljava, nervira… To je njihov otac.
On je najbolji menadžer koga možete poželeti, a ujedno i divan otac, mada često strog i vrlo tradicionalan. Inače su Venus i Serena poznate po tome da se na terenu ne nerviraju i da kada počnu da gube one tada zapravo pobeđuju. Nije mi bilo jasno, dok sam ih gledala, kako su tako hladnokrvne, ali nakon što sam pogledala film stekla sam osećaj da je na to uticao upravo njihov otac.
U jednom momentu on je brižan otac koji ih podržava, hvali i pruža podršku, a u drugom trenutku postaje konzervativac koji im brani da jedu na zabavi, da se raduju ili im čak brani da se takmiče. Ričarda igra Will Smith. I njegova gluma je fantastična. Jedno 40 minuta film vas maltretira, ludi ste, pa čak i želite da odustanete, ali onda, svom srećom, film polako ulazi u manje traumatične vode i tenzija na terenu se smanjuje.
Sve što je Ričard zamislio za svoje ćerke se i ostvarilo, cenu njegove zamisli su platili svi, ali je na kraju uspeo. Kako otac može u isto vreme biti divna osoba i tako naporan? Osoba koja vas ostavi da trčite za kolima jer ste se na trenutak opustili. Pogledajte film pa sami zaključite da li bi vi poželeli Ričarda da vam bude otac, menadžer ili oboje. Ili bi možda takvog čovek izbegli u širokom luku.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.