Kako još uvek nemamo predizborne rejtinge političkih partija, neću se upuštati u „kalkulacije“, niti ću bacati pasulj. U stvari, neću pretpostavljati koja politička opcija bi mogla da ostvari određeni izborni rezultat. Ionako je potpuno nevažno.
Neću se baviti (bar ne još uvek) ni izbornom taktikom, ni strategijom (da l’ uopšte izaći na izbore u ovakvim uslovima, ako se izlazi, da l’ u jednoj, dve ili više kolona, da l’ nam treba lider na čelu kolone i slično).
Ipak, nešto moram pretpostaviti, pa će ta pretpostavka biti da je SNS sa koalicionim partnerima u padu podrške među biračima, odnosno pretpostavka je da se vladajuća koalicija može pobediti na predstojećim izborima.
Jasno nam je (ovo već nije pretpostavka) da ni jedna opoziciona politička grupacija (ni leva, ni desna) sama ne može ostvariti izbornu pobedu, niti je moguće da i jedna od ove dve struje, eventualno sama formira buduću vladu!
Takođe nam je jasno da krajnji polovi srpske parlamentarne opozicije na levoj i desnoj strani (recimo Pavle Grbović i Boško Obradović ili Radomir Lazović i Milica Đurđević) teško da mogu da pronađu kompromis oko najvažnijih pitanja za njihove političke partije. Bezalternativno u EU? Sankcije Rusiji? Odbacivanje francusko-nemačkog plana? Kosovo je Srbija? Razlike su suštinske, a stavovi tvrdi.
Sve i da pretpostavimo da srpska opozicija i ostvari takav izborni rezultat da može (bez SPS-a) da formira vladu, ipak je nezamislivo da bilo koji politički pol, bilo građanski, bilo konzervativni bude u prilici da formira vladu bez druge (leve ili desne) strane.
Trenutno pozicioniranje opozicionih političkih činilaca se svodi samo na tehnička pitanja, zajednička kontrola izbornog procesa i… i to je to (za sada?).
Sama pomisao da SNS može da izgubi izbore budi nadu, ali mogućnost smene vlasti se čini mnogo dalje od izborne pobede. Na kojoj platformi bi se formirala eventualna buduća vlada? Šta bi bili njeni prioriteti, a šta minimumi? Sve i da zamislimo da postoji uzajamno poverenje i dobra namera, koji je to minimalni zajednički sadržalac oko koga bi se svi složili i iza koga bi svi stali?
Znam da zvučim deprimirajuće, ali razmislite sami. Kada ste poslednji put čuli da se srpska opozicija složila oko bilo čega? Mislim da se politički složila? Ne pikaju se tragedije (Ribnikar, poplava, litijum, zemljotres i slično). Ne pika se ni smena vlasti, to je naprosto prirodno opoziciono stanje i sam smisao postojanja opozicije. Naprosto, poslednjih godinu dana, ne postoji ni jedno jedino političko pitanje oko koga je pronađen zajednički stav!
Što više mislim o tome, sve sam beznadniji… Lepo je to, zatvor za lopove, lustracija za nemoralne, oduzimanje imovine za nepoštene… Ali ko i kako će da formira vladu? Na kojim principima i načelima? Sa kojom unutrašnjom i spoljnom politikom? Misli li iko o tome?
Zamislimo, Vučić podnese ostavku, kaže ja više neću… Šta ćete vi? Ko i sa kim?