I eto desilo se… Poslednja faza zaključenja međunarodnih ugovora, predviđena Bečkom konvencijom (prihvatanje) se ostvarila!
Većina nas nema dilemu šta se desilo u Ohridu 18. marta 2023. godine. Možemo da mislimo šta god hoćemo, možemo da pričamo šta god želimo, ali jasno je šta se zbilo i koje su posledice urađenog. Ne mora da vam se sviđa (meni lično se ne sviđa ni malo)… Ne morate čak ni da verujete da se to desilo… Ali morate da implementirate! Hteli ili ne, voleli ili ne voleli…
Možda bi jedina pravna prepreka već preduzetim koracima (prihvatanje sporazuma) bila odluka Ustavnog suda Republike Srbije, o saglasnosti briselskog „EU sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije“ (od 27. februara ’23) i „Implementacionog aneksa (mape puta)“ (od 18. marta ’23) kao njegovog sastavnog dela.
U smislu hijerarhije pravnih akata u Republici Srbiji, međunarodni ugovori su veće pravne snage od unutrašnjih zakona, te nesaglasnost EU sporazuma i Ohridskog anexa sa zakonima Republike Srbije ne predstavlja nikakvu prepreku za njihovu implementaciju, čak ni u okvirima Republike Srbije, a kamo li u okvirima međunarodne zajednice u najširem smislu (uključujući i zemlje van NATO sfere).
Naprosto, ako je Republika Srbija zaključila međunarodni sporazum, ne postoji subjekt međunarodnog prava koji na bilo koji način može da osporava njegovu pravnu valjanost ili da se protivi njegovoj primeni. Jedina prepreka primene ovakvog postupanja je samo i jedino Ustav Republike Srbije!
No, obzirom da naš zakonodavni sistem predviđa da se međunarodni ugovori potvrđuju (ratifikuju) i objavljuju u Službenom glasniku, tek bi ovim korakom oni formalno postali deo našeg pravnog sistema, a time bi mogli biti predmet raspravljanja pred Ustavnim sudom. Ovako, sve i da ima volje i želje, sve i da se nađe dovoljno hrabar podnosilac zahteva za ocenu ustavnosti sporazuma i mape puta, nema nužne, niti zakonom propisane forme za ocenu njihove ustavnosti, odnosno saglasnosti sa Ustavom.
Što bi se narodski reklo, šah-mat. Više nismo ni u poziciji poljubi il’ ostavi, ovde se već tucamo! I džaba sad ko o čemu… pa i o poštenju…
U odnosu na prednji oxymoron, potpuno je neverovatna pomirljivost najvećeg dela srpske političke scene (pa i mislećeg javnog mnjenja) sa ovako očitim i flagrantnim izigravanjem Ustava i pravnog poretka uopšte. Bez obzira da li se podržava ovaj sporazum ili ne, niko nema pravo da podržava ovakav način prihvatanja istog!
Posebno ne političke opcije koje gaje vrednosti i principe Evropske Unije! Ukoliko verujete u slobode i prava, ukoliko verujete u uređen sistem i pravnu državu, onda morate da ustanete protiv izigravanja sopstvenog Ustava! Ako vi imate problem sa ovim i ovakvim Ustavom i ne smeta vam gaženje istog, dajete puno pravo bilo kome da ima problem sa svakim potonjim. Potpuno je svejedno da li se slažete sa tim i takvim Ustavom, jer ako Vama ne smeta izigravanje i gaženje sada, nekom drugom (pa makar on bio i najekstremniji i najnemoralniji), sa punim pravom i legitimitetom dobijenim upravo od vas, neće smetati kršenje svakog kasnijeg ustava, ma koliko taj Ustav bio dobar! A onda od vaših principa, a posebno od pravne države nema ništa! Niti će ikada biti bilo šta!
Svi zajedno se moramo izboriti da Sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije od 27. februara 2023. godine, sa pripadajućim Ohridskim aneksima uđe u skupštinsku proceduru ratifikacije. Potpuno je nevažno kako će koja politička opcija glasati, odnosno dal’ će predmetni sporazum biti ratifikovan, ili pak neće. No, nužno je da u formalnom smislu ovaj međunarodni ugovor postane deo pravnog sistema Republike Srbije, kako bi imali priliku da ocenimo njegovu saglasnost sa Ustavom.
I zaista nemam ništa protiv da Skupština ratifikuje predmetni Sporazum, niti da Ustavni sud zauzme stav da sporazum o normalizaciji odnosa Republike Srbije sa Kosovom, sve sa pripadajućim anexom, nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije!
Imam problem da se sakrivamo od sopstvenih institucija i suočavanja svih nas samih sa sobom!
Jer ne pada sneg da prekrije breg, već… Na manje od ovog – ne pristajem!