Kolumne koje slede zamišljene su kao svojevrsni dijalog. Zamisao je da dvojica prijatelja, ideološki na suprotnim stranama, ispisuju svoja promišljanja o društvu, politici, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ideja je da se na jednom mestu mogu pročitati suprotstavljena mišljenja. Dijalog je, u bilo kojoj formi, u današnjoj Srbiji retka životinja, pred izumiranjem.

Ko se tuče…

23. 09. 2022. | Kolumne

Čini se da živimo u vreme koje će se pamtiti. Analiziraće nas, naše vrednosti i postupke. Ljudi će čitati, pričati, misliti, deliti i ko zna šta će se zaključiti?

Šta god da se desi, svet kakav poznajemo više neće postojati. Počeće novo doba, a naši postupci će biti cenjeni iz ugla novih vrednosti.

Čini se da sukob između globalnog zapada (odnosno SAD-a kao njegovog nespornog lidera) i Rusije menja svet, bez obzira na ishod sukoba. Ako uopšte može biti pobednika u ovoj konfrontaciji, po završetku iste, stanje koje poznajemo i okviri u kojima živimo neće, niti mogu da budu isti kao pre sukoba.

Sve vrednosti modernog sveta se preispituju. Pravila više ne postoje, niti se može pretpostaviti u kom pravcu će se kretati budući svet.

Ili baš i nije tako… Možda mi sve ovo gledamo kroz „iskrivljene“ naočare… Možda ne živimo kraj poznatog sveta?

Nije prvi put da se SAD i Rusija nalaze na ivici sukoba. Imali smo Kubu, Zaliv svinja, hladni rat, gvozdenu zavesu… U gotovo svakoj igri za uticaj, ove dve super sile su se konfrotirale.

U svojoj istoriji SAD su ratovale protiv Engleske, Nemačke, Francuske, Španije, Japana, Vijetnama, Iraka, Avganistana, da sad ne nabrajamo sve…

Istorija Rusije je, takođe, istorija rata. Sa Mongolima, Nemcima, Poljacima, Turcima, Francuzima, Englezima, Japancima, Avganistancima, sami nastavite niz…

No, interesantno je da ove dve države, nikada, ali baš nikada, nisu ratovale međusobno. Da, podržavale su možda neku protivnicu, snabdevale je oružjem, novcem, informacijama, pružale političku podršku, ali nikada, ni jedan jedini metak, nije ispaljen!

Koliko god da je bilo suprotstavljanja, koliko god da je bilo konfrontacije, koliko god da se neko uplitao u „tuđu“ sferu uticaja, kakve god političke i bezbednosne igre bile, ipak se nije ratovalo.

I ne samo da se nije ratovalo, nego su, opet bez obzira na intenzitet konflikta, kanali zvanične, a posebno nezvanične komunikacije, uvek bili otvoreni. Nikada se nije desio potpuni prekid odnosa. I danas postoji direktna telefonska linija između Vašingtona i Moskve. Kada zazvoni crveni telefon, javljaš se!

Interesantno je i da su SAD sa SSSR-om uspostavile diplomatske odnose još 1933. godine (sa Rusijom još 1838.) i da od tada nikada nisu prekidani. Takođe, u dosadašnja dva svetska rata Rusija i SAD su, iako ideološki potpuno suprotstavljene, bile na istoj strani. Pobedničkoj! Šta više, u svim globalnim pretnjama, SAD i Rusija su intenzivno sarađivale.

U kontekstu svetskih dešavanja, a posebno posmatrajući svet van evropskog ključa, sukob u Ukrajini ima sasvim drugačiju sliku od one koju mi vidimo. Za Kineze (kao treću veliku silu) ukrajinski sukob je regionalnog karaktera i niskog intenziteta. Mnogo manjeg značaja (i za samu Kinu, ali iz kineske percepcije i za ceo svet) od pacifičkog (ne samo kineskog!) problema sa Tajvanom.

Sličan stav o ovom sukobu ima i Indija. Kašmirski problem (kao latentan sukob dve nuklearne sile) daleko prevazilazi značaj ukrajinske krize, u svakom pogledu!

Iako je ukrajinska kriza dovela sukobljene strane, bezmalo, do same ivice razuma (ili ludila?), očigledno je da se mnogo značajniji geopolitički problemi (značajniji za obe sukobljene strane) neće rešiti sami od sebe, niti se nazire prihvatljivo rešenje, bez aktivnog učešća obe super sile.

Koliko god interesno bile udaljene i ideološki suprotstavljene, čini se da ipak postoji vrednosno razumevanje i civilizacijska bliskost između SAD i Rusije. Premda SAD nisu deo Evrope, nesporno baštine evropsku kulturnu tradiciju. I Rusija je najvećim delom van Evrope, ali takođe predstavlja neotuđivi deo evropske kulture. Očito je da se ne slažu, ali se razumeju. Ciljevi jesu različiti, ali su deo iste civilizacijske matrice. Dve verzije iste kulture! Kompatibilnost je očigledna, a time je i kompromis moguć.

Svaka pretnja ovoj zajedničkoj vrednosti je sposobna da zakopa ratne sekire i uspostavi (barem privremeni) savez u očuvanju zajedničkog interesa.

Ukoliko su nadolazeće istočne civilizacije (Kina prvenstveno, ali i Indija, Južna Koreja, bliski istok) zaista pretnja „panevropskoj“ civilizaciji kao takvoj, uvodeći nas u neku novu meta-ekonomiju i meta-politiku, namećući civilizacijske vrednosti i pravila suprotna već prihvaćenim (i za USA i za RUS), kakva je politička korist od ovakvog sukoba za Moskvu i Vašington?

Čini se da je rat u Ukrajini, potpuno suprotno ciljevima Rusije, ujedinio globalni zapad više nego ikada pre, od pada berlinskog zida, na ovamo, uspostavljajući novu Pax Americana-u. Takođe, isti sukob je, opet potpuno suprotno ciljevima SAD, vratio Rusiju na svetsku scenu kao globalnu super silu i u vojnom, i u političkom, i u ekonomskom (posebno energetskom) smislu. Možda Pax Americana nije bila želja Rusije, ali je nesumnjivi interes SAD-a, identično kao što Rusija, kao globalna super sila, zasigurno nije bila cilj politike Vašingtona, ali je nesporan interes Moskve. Možda se u ovom ključu mogu razumeti svi politički potezi, ma koliko oni na prvi pogled izgledali sumanuti. Ne sugerišem na teoriju zavere, ili bilo kakav „pakleni“ plan… Ali pored, do juče samo jedne panevropske (civilizacijski sveevropske) super sile, sada imamo dva globalna predstavnika iste civilizacije! Sukobljena, konfrontirana (kao i uvek), ali dva!

A ponoviću, USA i Rusija nikada nisu međusobno ratovale, niti je postojala svetska kriza koju zajednički nisu prevazišli.

Boško Orlić

Pogledajte i druge Lava LAB kolumne ovde.