Pretpostavljam da do sada niste slušali bend iz Venecuele. Ako bi vam se u uhu i spojile dve reči: muzika i Venecuela, dve su moguće asocijacije – latino ples i tradicionalni indijanski zvuk. To je, otprilike, bio i moj opseg asocijacija. A onda je KEXP radio počeo da promoviše drugačiju latinoameričku muziku. Ispostavilo se da je ta scena vrlo živa, zanimljiva i da je tu ugrađeno mnoštvo uticaja, ponajmanje latino i indijanski, bar onako kako je nama do sada bilo poznato.
Od kada je KEXP uveo bendove koji pevaju na španskom, a stacionirani su južno od Sjedinjenih Država, redovno slušam sve što se postavi na kanalu čuvenog radija. Neke bendove i umetnike slušam tek nekoliko minuta, dok mi drugi kupe pažnju pa ostajem i duže u njihovom društvu.
Nedavno sam pustio poslednji snimak, da vidim šta je sad ovo. I nisam stao. Poslušao sam ceo kratki nastup pa sam ga pustio ponovo i ponovo. Tako nekoliko puta.
Južnoamerički bes je pre svega usmeren na nemilosrdnu politiku, koja je uvek na klackalici između krajnje desnice i levice, uvek pod senkom velike i često bezobzirne Amerike.
Čuje se i taj latino, posebno u perkusijama, ali je funkcija poznatih ritmova drugačija, ona je tu da obogati celinu, da doprinese raznolikosti, a ne služi tome da se proveselite uz mrdanje dupetom.
Oni su besni, žestoki, ali i meditativni, između strofa sviraju duge instrumentalne pasaže, što je pravo uživanje slušati. Ima tu i regea i eksperimentalnih zvukova i gitarskih cviljenja, ali nema virtuoznosti. Muzika pobune, kako protiv sistema, tako i protiv svih mogućih konvencija, ne može biti virtuozna. Virtuoznost institucionalizuje. Guši želju da se nešto uništi, kako bi se nešto drugo stvorilo. Virtuoznost se oslanja na uzore, na klasike žanra, na prethodnike. To muzici oduzima revolucionarnu snagu.
Kada je neko poznat, zaboravio sam ko, a mrzi me da guglam, prvi put čuo bend Radiohead rekao je, parafraziram: Hvala bogu da smo dočekali kraj virtuoznosti.
Virtuozi su tu da im se divimo, dok su pobunjenici tu da nam menjaju svest.
Ekipa iz Zete (mi ovde bi mogli da ih zovemo – zetovi) pripada toj drugoj skupini. Oni ne žele da nas zabave, niti hoće da nas zadive, njihova uloga je da nas prodrmaju. To im je pošlo za rukom, bar u mom slučaju.
Bend postoji već 20 godina. Ekipu je okupio Daniel Saud u rodnom gradu Puerto La Cruz 2002. godine. Danijel je tada imao samo 12 godina. Zetovi su počeli da sviraju muziku koja je nazvana „Psihodelija s Kariba“.
Ako vam neko kaže da je današnja muzika dosadna, da se ne dešava ništa novo, da se samo reciklira, pošaljite ga na muzičko putovanje u Južnu Ameriku, kada stignete tamo pitajte za zetove, svi će znati šta tražite.
I bez šmrkanja, molim.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.