I dalje mi je nejasan izborni debakl konzervativno-patriotskog (da ne kažem „desnog“) političkog pola. Nikako ne razumem. Ne smatram se previše „politički“ inteligentnim, ali ne mislim baš ni da sam duduk. Ne mogu se oteti utisku da je većinska Srbija protiv francusko-nemačkog sporazuma, trans-džender politike i uvođenja sankcija Rusiji. Ne mogu se oteti utisku da većinska Srbija ne podržava ulazak u NATO i ne pristaje na razmenu Kosovo za EU. Utiska sam, da je većinska Srbija izrazito tradicionalna, da su joj bliske porodične vrednosti, da je protivnik globalizma i liberalnog kapitalizma… Izbori od 17. decembra prošle godine nikako se ne podudaraju sa mojim utiscima. Čak potpuno suprotno! Političke organizacije koje su na izborima kandidovale ove „vrednosti“ doživele su potpuni debakl! Konzervativna politička agenda, nije zaslužila poverenje birača…
U odnosu na izbore sa početka 2022. godine, „konzervativci“ su, manje-više sačuvali svoje biračko telo (cca 570.000 glasača je podržalo neku od konzervativnih opcija). Ipak, 15% (da budemo precizni 14,83%) „pro-srpskih“ glasova, koliko je u zbiru dobio konzervativno-patriotski politički pol, je tako raspoređeno, da su samo koalicija NADA i pokret „MI-glas iz naroda“, prešle mizerni cenzus od 3% i ušle u srpski parlament. Pojedinačno, konzervativne liste su dobile poverenje srpskih birača tako što je koalicija Nada osvojila 5,03%, pokret MI 4,69%, Narodno okupljanje (koalicija Dveri i Zavetnika) 2,76%, Radikali 1,47% i NS 0,88%, dok je samo koalicija NADA (DSS i POKS) prešla „prirodni“ cenzus od 5% ukupnih glasova. U ove glasove nisam računao koaliciju Dobro jutro Srbijo, iako je nesporno da Radulovićev DJB ulazi u krug konzervativnih glasova, ali Tadićev SDS više vuče „pro-zapadnom“ opozicionom bloku. Verujem da je ovako poštenije! Kako bilo, najmanje 200.000 „konzervativnih“ glasova je propalo!
Moram da priznam, ni mesec dana posle izbora, zaista ne razumem šta se desilo.
Nesporno je da je propast širokog konzervativnog okupljanja dovelo do „demotivacije“ određenog broja birača (procene su različite, ali najveći broj se slaže da se radi o cca 100.000 glasova). Neuspeh ovog okupljanja je doveo do usitnjavanja, pa na kraju i do ovakve „raspodele“ glasova. Kako se za Narodnu stranku još u predizbornim analizama spekulisalo da nema cenzus (najbolja procena bila je 2,7% glasova) njihov izborni rezultat i nije preveliko iznenađenje, mada meni lično jeste razočaravajući. Ni SRS sa 1,47% ne predstavlja iznenađenje, s obzirom da je ova stranka od formiranja SNS-a, u konstantnom padu (izuzimajući Šešeljev povratak iz Haga).
Najveće iznenađenje je koalcija Dveri i Zavetnika. Svaka od ove dve političke organizacije je pre manje od dve godine, samostalno ušla u parlament (2022. godine Dveri su uzele 3,83%, a Zavetnici 3,74%), dok zajedno, iako kompaktibilnih političkih programa i bitno sličnih stavova (reklo bi se čak da su na „desnom“ spektru to najbliže, bezmalo identične opcije) osvajaju svega 2,76%. Dva profilisana i harizmatična lidera (Obradović-Stamenkovski), sasvim korektan (od ponuđenih možda čak najbolji) kandidat za gradonačelnika – profesor Ratko Ristić, na vreme (za razliku od ostatka opozicije) su ušli u kampanju, sasvim pristojno su ih vodili (podsetiću jedini su imali „bum“ sa onim sastankom sa Zaharovom u Skoplju), Milica je čak „ilegalno“ otišla i na Kosovo, i na kraju, skoro 180.000 glasova manje nego 2022. godine. Gledajući samo „politički“, kampanja Nacionalnog okupljanja je bila sasvim zadovoljavajuća, bez velikih faulova… Milica i Boško su se bavili nacionalnim i političkim temama, profesor Ristić ekološkim i komunalnim. Istina je, da je medijski tretman, kako medija sa nacionalnom frekvencijom, tako i N1 i Nove, prema ovoj koaliciji bio, u najmanju ruku „neravnopravan“. U poslednje dve nedelje pred izbore, ova koalicija nije imala ni jedno jedino gostovanje, ni na jednoj od „velikih“ srpskih televizija… Izgleda da u „podeljenoj“ Srbiji, nema mesta za „treći“ put i da su morali da zauzmu stranu, jednu ili pak drugu.
Možda (?!?) bi se ovako i mogao objasniti rezultat Nacionalnog okupljanja, ali imamo jedan problem, veliko iznenađenje – pokret MI-Glas iz naroda! Oformljeni posle raspisivanja izbora, jedva su prikupili potpise podrške za svoju listu (mislim da je lista predata poslednjeg, ili pretposlednjeg dana, možda čak i poslednjeg sata roka)… Anti-sistemski pokret napravili su ljudi koji nisu aktivno praktikovali politiku, iako su sveprisutni u javnom, pa čak i političkom životu Srbije. MI je od samog početka nastupao sa jasnih konzervativnih pozicija, negirajući bilo kakvu saradnju, kako sa režimom, tako i sa „pro-zapadnom“ opozicijom. Grupa (doduše zaista prepoznatljivih) ljudi, bez bilo kakve međusobne hijerarhije, bez bilo kakvih resursa (materijalnih i organizacionih) i bez bilo kakve stranačke infrastrukture se pojavila, bukvalno niotkuda! Svi su im se smejali i svi su ih podcenili (uključujući i mene). U analizama mnenja i predizbornog biračkog raspoloženja MI ne postoje… Ili su statistička greška! Sećate se etiketa? Ravnozemljaši! Anti-vakseri! Teoretičari zavere! Heppy koalicija! Pojedinci iz ovog pokreta su zaista bili česti gosti na Heppy televiziji (Pavlović, Pavić, Nestorović), ali samo u emisiji Aktuelnosti, koja se, opet, isključivo bavi ratom u Ukrajini, a ne politikom! Na Heppy-ju nije predstavljan program, niti se agitovalo u svoju „političku“ korist, niti se pak kritikovala vlast, ili opozicija… Niko od njih nije gostovao ništa više od oca i sina Šešelja, Bakija Anđelkovića, Šajinovića i sličnih… Nisu bili na RTS-u, B92, Prvoj, Novoj, pa ni na N1. I pored svega, prešli su cenzus! Neobjašnjivo (osim ako prihvatimo „antisistemsku“ mantru i sindrom Belog Preletačevića)!
Stvarno mi ništa nije jasno… Ako i bude novih Beogradskih izbora, do njih će doći zbog antisistemskog stava pokreta MI-Glas iz naroda, a ne zbog zahteva koalcije Srbija protiv nasilja. Ako ih bude…
No, izbora će svakako biti… I to uskoro. U Nišu, Novom Sadu, gradskim opštinama u Beogradu i širom Srbije. A šta će biti na njima i kako će se postaviti konzervativni politički blok, videćemo…
Upada u oči izostanak svih neparlmentarnih „konzervativaca“. Ne mešaju se u aktuelna politička previranja u Srbiju, iako se odlučuje i o njihovoj sudbini. Ova tišina kao da vrišti. Srbija je prihvatila kosovske tablice, a Dveri i Zavetnici ćute. Kosovo se naoružava, a sa desnice – muk! Izbori sa ovakvim rezultatima su jasno pokradeni, a konzervativnu političku scenu to kao da ne zanima! Mi ne znamo stav Narodne stranke, Dveri, Zavetnika o bilo čemu, od momenta kada su saopštene projekcije izbornih rezultata! Jesu li se to samoraspustili? Mogu da prihvatim da ih je SNS razvalio, da ih je Đilas nadigrao, da su i sami iznenađeni i zbunjeni izbornim porazom… Ali ne pristajem da politička organizacija nema stav, da ne brani interese države i naroda i ne istupa javno i jasno u odnosu na zaista vanredna dešavanja u zemlji!!!