Prenosimo sa sajta P.U.L.S.E. (Magazin o umetnosti, kulturi i društvu).
Oprema redakcije.
Postoji vrsta misli koja se ne može iskazati ravno. Ona zahteva obilazak kroz analogiju i formu koja sama po sebi govori pre nego što progovorimo. Džojsova Fineganova bdenja su upravo takva misao - knjiga koja je istovremeno i predmet i samo tumačenje svesti i vremena. Napisana je na jeziku koji se nalazi na granici između govora i predgovornog šuma iz kojeg značenje izranja.
Reč u toj knjizi ne znači nešto određeno, već istovremeno aktivira više slojeva, i to mnoštvo značenja je njeno osnovno načelo. Kvantna fizika opisuje sličnu pojavu kada govori o superpoziciji: čestica pre merenja postoji u svim mogućim stanjima odjednom, i tek čin posmatranja je prisiljava da poprimi jedno određeno stanje. Čitalac Fineganovih bdenja vrši analognu radnju - svaki pokušaj razumevanja „kolapsira” jedno značenje, ali time ne iscrpljuje tekst, već ga samo privremeno smiruje dok ostali slojevi ostaju u lebdenju. Džojs je otišao korak dalje od kvantne fizike: napravio je tekst koji se svesno opire tom kolapsu i ostaje u superpoziciji i nakon čitanja.
Rodžer Penrouz je, krenuvši sasvim drugim putem - kroz matematiku i neurologiju - došao do srodnog uvida. Njegova teza počiva na Gedelovoj teoremi o nepotpunosti iz 1931. godine: u svakom dovoljno bogatom formalnom sistemu postoje istinite tvrdnje koje taj sistem ne može dokazati iz sopstvenih temelja. Matematičar vidi da je ta tvrdnja istinita tako što staje izvan sistema i sagledava ga spolja. Penrouz iz toga izvlači zaključak da ljudski um nije algoritam, da nije formalni sistem, već da radi nešto što nijedan računar ne može - i da to mora biti ukorenjeno u kvantnoj prirodi stvarnosti, u procesima ispod praga klasične fizike.
Fineganova bdenja su građena na identičnoj logici kao Gedelova teorema. Poslednja rečenica romana - nepotpuna i prekinuta usred toka - nastavlja se prvom rečenicom iste knjige: tekst se zatvara u petlju gde je kraj ujedno i početak. To je samoreferencija koja liči na Gedelov iskaz: sistem koji govori o sebi i koji je sopstveni preduslov. I kao što Gedelov iskaz ukazuje na istinu koju sistem ne može dokazati, Džojsova petlja ukazuje na ono što roman ne može iskazati - a to je upravo razlog zbog kojeg je napisan.
Džojs je gradio Fineganova bdenja na Vikovoj filozofiji istorije, gde se ciklus nakon četiri doba vraća kroz transformaciju, a ne kroz ponavljanje. Ovo je opis fraktala pre nego što je pojam uopšte postojao. Mandelbrotov skup ima tu osobinu: na svakom nivou uvećanja pojavljuje se nova verzija celine - prepoznatljiva ali nikad ista, beskonačno složena u konačnom prostoru. Džojsov tekst funkcioniše isto: svaki odlomak je mikrokosmos romana i sadrži celinu na drukčiji način.
Teorija kategorija, grana matematike nastala sredinom dvadesetog veka, uvodi jedan pomak koji je ovde ključan: umesto pitanja šta su stvari po sebi, ona pita kako se stvari odnose jedne prema drugima. Identitet je relacioni, određen odnosima. Objekat je ono što se ponaša na određeni način u mreži u kojoj se nalazi. Džojsov roman je sistem struktura u ovom smislu: isti lik je istovremeno čovek iz Dublina, biblijski Adam i brdo Haut (Howth) - zato što između njih postoje precizne strukturne veze koje se čuvaju kroz sve transformacije. Ono što ostaje nepromenljivo je oblik tih odnosa.
A Vitgenštajn, u kasnoj fazi svog mišljenja, uvodi pojam „porodične sličnosti“ koji opisuje upravo tu situaciju: things su srodne jer između njih postoje isprepletane veze, kao između članova jedne porodice od kojih svaki nalikuje nekima, ali ne svima ostalima. Džojsovi likovi i teme funkcionišu po toj logici - i kasni Vitgenštajn je opisao strukturni prostor Fineganovih bdenja.
Rani Vitgenštajn, onaj iz Tractatusa, kretao se drugačije: postavio je granicu između onoga što se može iskazati i onoga što se može samo pokazati. Jezik može slikati činjenice, ali ono mistično i estetsko se ne može reći, već se samo naslućuje kroz ono što jezik čini. Džojs je na tu granicu odgovorio tako što ju je pretvorio u predmet pisanja - napisao je knjigu koja pokušava da kaže upravo ono o čemu se mora ćutati. Govorio je jezikom koji je s one strane granice i koji tu granicu čini vidljivom.
Holografski princip u savremenoj fizici kaže da je sva informacija sadržana u nekom prostoru potpuno upisana na njegovoj granici. Granica je informatički ekvivalent celini. Džojsov roman ima tu strukturu. Njegova prva i poslednja rečenica - granica knjige - jesu holografska površina iz koje se može rekonstruisati sve što je između. Svaka dugačka kovanica (portmanteau) sadrži odjeke iz desetak jezika i mitova istovremeno: to su holografski zbijeni snopovi smisla čije se razvijanje ne može do kraja iscrpeti.
Na kraju, sve se te niti - kvantna superpozicija, Gedelova nepotpunost, Penrouzova teza o svesti, fraktalna samosličnost, strukturni odnosi, Vitgenštajnova granica i holografski princip - skupljaju u jednu tačku. Fineganova bdenja su sistem bogatiji od svakog pokušaja opisa. Svaki metajezik biva uvučen u tekst i postaje njegov deo, umesto da bude njegovo konačno tumačenje. Tekst uvek ostaje korak ispred. Penrouz bi rekao da je to znak uma koji nije algoritam; Vitgenštajn da je to ono mistično koje se pokazuje; matematičar da je to sistem koji je semantički potpun ali formalno nezatvoren; fizičar da je to hologram čija granica ne prestaje da se razvija.
Džojs je intuicijom pisca ušao u strukturu stvarnosti koju su nauka i filozofija tek naknadno počele da uobličuju. Kao što je Riman razradio geometriju zakrivljenog prostora decenijama pre nego što je Ajnštajn pokazao da je svemir zaista takav, Džojs je pisao paralelno sa ovim teorijama i anticipirao ih.
Sve ovo sam napisao na osnovu nekoliko prevedenih stranica i literature o romanu, dok čekamo Zorana Paunovića da završi prevod na srpski. Retko je ko kod nas pročitao celu knjigu, osim izuzetnih poznavalaca jezika. Ovakav pristup je zaprazio džojsovski: pisati o tekstu koji tek treba da postane dostupan i o smislu koji lebdi pre nego što su reči stigle.
Napisao Boban Savković. Prenosimo sa prijateljskog sajta P.U.L.S.E.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.