Lava Lab preporuke za

gledanje, čitanje i slušanje

Kiasmos – Emocije sa severa

KEXP je radio stanica smeštena u Sijetlu, a koja je postala poznata širom sveta po koncertima koje objavljuju na YouTube-u. Do korone su muzičari svirali uživo u njihovom studiju, a sada snimaju u kućnim studijima. Ovde možete pogledati možda i stotine koncerata muzičara iz celog sveta. Koncert koji predstavljamo nije snimljen ni u studiju KEXP-ja, niti kod kuće, već u Rejkjaviku, u Kex Hostelu. Nastupa dvojac neobičnog imena Kiasmos. Reč je o sada već dobro poznatom kompozitoru i muzičaru Ólafuru Arnaldsu (rođen na Islandu) i producentu Janusu Rasmussenu (poreklom sa Farskih Ostrva).

Severnjački duo u glavnom gradu severne evropske zemlje ne svira nimalo hladnu muziku, iako bi to bilo očekivano, posebno ako se zna da je Kiasmos elektronski bend. Muzika je zapravo vrlo topla, na momente nežna, često ambijentalna, iako ima ekstatičkih delova, tipičnih za modernu dens muziku, no oni nisu ni hladni ni otuđeni, već emotivni, bliži srcu nego veštački izazvanoj euforiji.

Kiasmos prave dens muziku za one koji ne vole taj žanr, za one koji ne žele samo da đuskaju i da se otkače od stvarnosti, već i da promišljaju život dok se blago klate uz udarce elektronskog bas bubnja.

K-PAX – Univerzum na Zemlji

Da li smo sami u svemiru? Misao koja svakom od nas padne na um bar jednom u životu. Film K-PAX pokušava da odgovori i na to pitanje. Reč je o naučno-fantastičnom filmu nemačko-američke produkcije iz 2001. godine, snimljenom po istoimenom romanu Gene Brewer-a. Glavne uloge tumače Kevin Spejsi i Džef Bridžis, a radnja prati priču psihijatrijskog pacijenata (Kevin Spejsi) koji tvrdi da je vanzemaljac.

Da li je on stvarno vanzemaljac ili ne otkrićete na kraju filma. Ali otkrićete možda i bitnije odgovore od toga da li smo sami u svemiru ili ne. Možda to i nije pitanje za kojim treba tragati. Možda baš sada, u ovom trenutku, na planeti Zemlji imamo ono što niko u svemiru nema. Možda je Zemlja najveći plod univerzuma, a na nama je da je sačuvamo. Ako još ima vremena za to.

Pat Metheny i gitara čudovište

Džez gitarista i kompozitor Pat Metheny sedi iza čudovišta od gitare i svira čudesnu temu „Into The Dream“. Gitara na ovom snimku se zove Picasso i ima 42 žice. Napravila je Linda Manzer. Metini je sredinom osamdesetih naručio gitaru sa „što više žica“ i Linda je uspela da nakači čak 42. To je zapravo spoj gitare i bas gitara sa dodatim harfama okolo.

Instrument nije lako naštimovati, a ne svirati. Pet Metini to ume da uradi i to maestralno. Ako ne gledate već samo slušate možete pomisliti da svira nekoliko vrhunskih muzičara.

Metini je na koncertu 2010. u Centru „Sava“, koji sam gledao zavaljen u udobna sedišta, započeo s ovim čudovištem, odsvirao je nekoliko kompozicija pre nego što su mu se pridružili Antonio Sánchez na bubnjevima i Christian McBride na kontrabasu.

Dok je svirao Pikasa ceo Centar „Sava“ je bio u mraku, samo je slabo svetlo padalo na Metinija i „oktopoda“. Do publike su dolazili neverovatni zvuci. Čekali smo da se osvetle i ostali muzičari. Nije bilo nikoga iza, samo veliki Metini koji na 42 žice stvara nadrealnu atmosferu.  

Spanish affair – Ritam flamenka u Baskiji

Sudar dva nacionalizma unutar jedne države. Film za nedeljno popodne, romantična komedija, ali i film koji otvara mnoga pitanja. Pre svih pitanja nacionalizma, tradicionalizma i predrasuda. Otvara teme koje, ukoliko ih ne kontrolišete, mogu narušiti mir i stabilnost jednog društva. U Patriji možete videti koliko je nacionalizam poguban, uništava živote, kvari odnose u društvu i kako možete nastradati ukoliko odbijate da budete deo takvog društva. U filmu „Zbog tebe promeniću prezime“ ili u engleskom prevodu „Spanish affair“ videćete sudar jednog zavodnika iz Andaluzije i neodlučne Baskijke koja dolazi na odmor na jug Španije.

Pošto se susret dešava u Andaluziji, logično je da će film početi uz prepoznatljive zvuke flamenka. Mada, Baskijcima je susret sa tom mešavinom zvukova i ritomova prilično stran. Iako žive u istoj državi, Baskijci sa severa ne znaju da pogode nijedan bit flamenka. Kada naš glavni junak, zavodnik shvati da je Baskijka prava vatra, on odluči da ode na sever države da je potraži.

Tamo počinje prava drama, odnosno komedija. Kako progovori, tako svi shvate da on nije Baskijac, a u pojedinim delovima Baskije uopšte nisu poželjni stanovnici bilo kog drugog dela Španije. I tako se, između ostalog, Seviljac zadesi na protestu Baskijaca protiv Španije, a kao i u svakoj dobroj komediji on će imati tu čast da se dobro obruka. Na protestu dobija reč da i on nešto kaže. Kako se glavni lik filma snašao pogledajte sami. A to je samo jedna od nevolja koja će zadesiti naivnog plesača flamenka. Film, naravno, ima i svoj drugi nastavak.

Turci o Osmanlijama

Rise of Empires: Ottoman je šestodelna dokumentarna serija, tačnije dokumentarno-igrana, upravo su ti igrani delovi maestralno urađeni. Naslov možda zbunjuje jer se u seriji zapravo radi o osvajanju Konstantinopolja. U svih šest epizoda se priča o jednom čoveku i jednom gradu. Čovek je Mehmed II Osvajač. Nadimak je jasno dobio po osvajanju Carigrada, budućeg Istanbula. Seriju su, da sve bude još zanimljivije, snimili sami Turci. I to su uradili pošteno, bez navijanja i naginjanja na jednu stranu. Jedino su izostavili ponešto. Recimo, Mehmedovo ispunjeno obećanje janičarima: tri dana pljačkanja i silovanja ako prvi uđu u grad.

Utisak je i da je prenaglašen istorijski značaj osvajanja grada. To jeste simbolički bitan događaj, ali Vizantija u tom periodu više ne igra važnu ulogu, Osmanlije su preuzele sve i otišle dalje. Konstantinopolj je jednostavno mogao biti marginalizovan i vremenom bi prešao u turske ruke, jer nije imao gde. Bilo je bitno ko će od turskih sultana prvi ući u grad. To je uspeo uporni, hrabri i beskrupulozni Mehmed.

Seriju svakako preporučujemo jer se može gledati kao odlična režirana drama. Iako znamo da će grad na kraju pasti mnoge scene su napete kao da je ishod krajnje neizvesan. Možda se u zadnji čas nešto promeni, zuji u glavi gledaoca, iako zna da neće, jer se sve već odigralo kako se odigralo.

Iz serije se može i naučiti mnogo toga. Posebno je atraktivno urađeno prebacivanje turskih brodova preko brda.

Arhiva