Lava Lab preporuke za

gledanje, čitanje i slušanje

Titov tajni imperij – I stil i činjenice

Dvojica autora, Vilijam Klinger (istoričar) i Denis Kuljiš (novinar), napisali su dve knjige o Titu. Prva “Tito – Neispričane priče” objavljena je 2013., ali je dvojac imao još materijala s kojima nisu znali šta će. Klinger je ubijen u Njujorku 2015. godine, imao je samo 42 godine, pa je Kuljiš ostao sam s gomilom neobrađenih istraživanja. Kuljiš je sve to “spakovao” u skoro 800 stranica fantastično napisane knjige. Ovde  sledi preporuka za Kuljiševe novinske tekstove. Dovoljno je malo vremena da se dođe do zaključka da je reč o vrhunskom stilisti i ljubitelju činjenica. Ta dva elementa su integralni deo knjige “Titov tajni imperij”.
“Titov tajni imperij” ne vuče ni na jednu stranu, što se često dešava u knjigama o Josipu Brozu. Ovde se ređaju činjenice i tumačenja koja negde idu na ruku vođi, ali ga uglavnom demistifikuju i kritikuju. Impresivan je spisak literature korišćene u pisanju knjige. Sve te knjige i razna dokumenta ne bi stali u manju biblioteku. Kao i u prvoj knjizi, samo od fusnota se mogu sastaviti desetine eseja ili naučnih radova.
I kakav je Tito nakon čitanja knjige? Kao i spisak literature – impresivan: genijalni strateg, sujetan, mračan, surov, revolucionar, vođa bande, državnik, diktator, majstor geopolitike… Kuljiš nije ni apologeta ni antititoista. On nam pruža mogućnost da razumemo Tita bez sugestija i dobacivanja, a ne ostavlja nas bez svih činjenica do kojih je mogao doći.
Ovo je, zajedno sa prvom knjigom, obavezna literatura pre svakog početka razgovora o Titu.

Breaking Bad – Mit o plavom metu

Breaking Bad je ostvarenje američkog režisera Vinsa Giligena, čija je prva epizoda emitovana 20. januara 2008. Od trenutka emitovanja serija je postala kultna, danas je smatraju kanonom televizijskog dramskog programa, kako se to nekad govorilo. Breaking Bad je danas televizijski mit, nešto što će se teško dostići. Ko nije gledao neka izdvoji par dana, ugasi telefon i počne. Sigurno je da neće praviti mnogo pauza između epizoda.
Serija se bavi životom genijalnog profesora hemije Voltera Vajta (Brajan Kranston), koji prelazi na drugu stranu zakona. Na put kriminala kreće zajedno sa svojim bivšim učenikom Džesijem Pinkmanom (Aron Pol). Ovaj dvojac nam donosi modernu sliku kriminala koja nije ni nalik na ono što smo do sada navikli da gledamo…

Föllakzoid – Pulsiranje s Anda

Ovde je sve egzotično, uključujući i samu muziku:

  • Krautrock (nemački eksperimentalni rok šezdesetih i sedamdesetih: Can, Neu!, Amon Düül II, Faust…) bend sa Anda (osnovani su u gradu Santjago, Čile).
  • Prvi album objavili su 2009. (do sada su izdali ukupno četiri ploče)
  • Ime benda: Föllakzoid (nisam pronašao šta to znači, online prevodioci kažu da je reč iz švedskog jezika(?), članovi benda, sudeći po imenima, svi su Čileanci.
  • Basista i pevač Juan Pablo producent Sangre Fresca Music Festivala, bubnjar Diego je fotograf, klavijaturista Alfredo je arhitekta, a gitarista Domingo je reditelj.
  • Naziv pesme: Pulsar. Ritam pesme oponaša zvuk koji proizvode neutronske zvezde.
  • Članovi benda promovišu učenje koje potiče sa planinskog venca Andi, a zove se AKWĀ i predstavlja drevno znanje o planeti.

Uživajte u vožnji ne baš veselih Čileanca.

Ethos – Turska serija o nama

Turska serija, ali ne “turska serija” na koju ste prvo pomislili. Ethos (Bir Baskadir) je vrlo ozbiljan dramski uradak, na talasu sjajnih serija van engleskog govornog područja, pre svega istočnoevropski (neke ćemo preporučiti i ovde). Turska se upisala u prvu ligu, s filmom je to uradila odavno, dovoljno je pomenuti genijalnog Nuri Bilge Ceylana. Autori Ethosa, Berkun Oya i Ali Farkhonde, prikazuju nam savremenu Tursku podeljenu između modernog i tradicionalnog, sekularizma i religioznosti, braka i slobodne veze…
Radnja se dešava u Istanbulu, u centru grada i na periferiji, a junaci ne žele, a možda i ne mogu, da razumeju drugu stranu, šta god da ona bila u određenom trenutku. Iako se razdvojeni svetovi mešaju i poprimaju karakteristike “suprotne strane” niko ne želi da razume drugog. Tokom osam epizoda shvatamo da junaci zbog toga ne mogu ni da razumeju sebe. Ipak, na kraju nalaze utehu u drugima.
Autori Ethosa nisu bežali od turskih serija, nisu hteli da snime nešto sasvim drugačije. Turske serije, kako ih znamo, one za tetke i babe, igraju dramsku ulogu u turskoj seriji koja nije za one sa slabom pažnjom i željom za suzama nad tuđom mukom. U Ethosu samo možemo pronaći i sopstvenu muku.

Poslednji i prvi ljudi – Tri u jedan

Last And First Men (Poslednji i prvi ljudi) je audio-video rad islandskog reditelja i filmskog kompozitora Jóhanna Jóhannssona nastao spajanjem tri labavo povezana elementa, do kraja nam neće objasniti praktično ništa. Ostaviće nas da sami sklapamo u celinu njegovu muziku, snimke jugoslovenskih partizanskih spomenika i delove romana “Poslednji i prvi ljudi” Olafa Stepldona iz 1930.
Jóhannssonova muzika je teška, mučna, nekada i neprijatna. Snimci spomenika su crno-beli, slikani na šesnaestomilimetarskoj traci, u dugim kadrovima po oblačnom vremenu, dok su delovi filozofskog romana, čita ih glumica Tilda Swinton, šlag na torti. Reč je o delu koje opisuje prošlost i budućnost ljudskog roda koji se razvijao kroz 18 različitih vrsta i dve podvrste. Ostavljena je mogućnost da je samo jedna vrsta preživela niz globalnih katastrofa, sve ostale su nestale. Ta jedna vrsta se razvija ni manje ni više nego na Neptunu.
Autor filma je umro 2018. godine u 48. godini. Sva pitanja koja ćete postaviti tokom i nakon gledanja filma ostaće bez odgovora, osim ako ih ne izmaštate.
Preporučujemo vam ovaj film jer će vam pomoći da mislite o tri stvari u isto vreme i da pokušate da ih povežete. Preporučujemo ga jer će vas podsetiti na nepravedno zaboravljene partizanske spomenike, kao i na nepravedno uništenu državu, kao i na smisao života. Ako uopšte ima smisla.

Arhiva