U našoj kući gotovo da nema neke muzičke legende o kojoj ne znamo neke interesantne priče, ili čiju muziku ne znamo da preporučimo. Pink Floyd, Tool, Depeche Mode, Sting, Swans, a jedna od većih je čuvena grupa Led Zeppelin. O njima ima nekoliko interesantnih priča. A možda jedna od najinteresantnijih je ona kako se spojilo četvoro ljudi koji skoro pa da nemaju ništa zajedničko osim što su pretalentovani za muziku. Neki od njih su toliko jedinstveni da ih više niko nije dostigao. A jedna od njihovih stvari – Stairway to Heaven – mi je među omiljenima.
Pesma je i u muzičkom smislu Stairway to Heaven, jer se stalno penje gore i kada stigne do kraja, zapravo smo stigli na nebo. Tekst pesme je otvoren za različita tumačenja, ali meni se sviđa jer je u to vreme ova pesma bila nešto novo, drugačije, a tako slušljivo. Osim ukoliko ste zatvoreni za različite žanrove i eksperimentisanja.
Bonham svira bubnjeve, Page namerno greši na gitari, Jones je uneo klasičnu i avangardnu muziku, Plant peva skoro pa nestvarno. Sve se sublimiralo u jedan neverovatni kvartet. Kažu da ono što je Bonham radio na bubnjevima ni danas baš ne razumeju, a jedini koji mu se približio na tim stepenicama do neba je bubnjar iz Toola. I tako su Led Zeppelin postavili standarde koji se teško dostižu. Doneli su nešto novo, a po tome će i biti upamćeni. Verujem da svi pomalo želimo da uradimo nešto po čemu će nas pamtiti. Zeppelini su to više puta uradili.
Pesmu možete ovde poslušati.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.