Nemci sve vole da rade u velikom stilu, vole velike podvige. Grandioznost bi moglo biti drugo ime za Nemce. Ali, ima i onih izuzetaka od kojih žive sva pravila. U ovom slučaju izuzetak se odaziva na Vim Venders (Wim Wenders). Sve što on radi ispunjeno je emocijama i ostavlja bez reči.

Gradovi, jezici, ljubav, obični ljudi su u centru pažnje ovog reditelja. I uvek je manje ili više uspešan. Ali jedno je sigurno, uvek je vrlo emotivan. Venders nam prikazuje međuljudske odnose i veze, koliko su ljudi bitni jedni drugima, a samim tim i nama koji to gledamo. Njegovi junaci su takođe vrlo posvećeni onome što rade.

Tako je snimio film „Lisbon Story“ koji govori o inženjeru zvuka. On iz Nemačke odlazi u Lisabon na poziv prijatelja kako bi snimo ton za njegov film. Da bi stigao do svog cilja inženjer uči portugalski i putuje kroz pola Evrope.

Još jednu stvar Venders uvek radi, prikazuje vam glavni lik u situacijama koje teraju junaka u očaj. Pri tom, junak je vrlo simpatičan dok pokušava da se izvadi, pa se gledaoci poistovećuju s njim, rađa se empatija prema glavnom liku.

Kada inženjer dođe na destinaciju, a pritom je jedva nađe, sve izgleda pomalo čaplinovski. Vidi se da vrlo dobro poznaje istoriju kinematografije, on zatiče klince koji snimaju film za prijatelja i muzičare koji snimaju muziku za film. Bend koji se pojavljuje u filmu jeste slavni „Madredeus“. I sve je tu, osim reditelja. A onda počinje magija tona. Naš inženjer zvuka je izuzetno posvećen svom poslu. To je možda i više od posvećenosti, za njega to je neka vrsta uživanja i istraživanja.

Venders nas kroz ceo film vodi kroz još jedan grad i pruža nam priliku da posmatramo kako se živi na ulicama slavnog Lisabona. A osim grada nam je pokazao i sav trud i rad koji je neophodan da bi film uopšte mogao nastati što gledaoci često uzimaju zdravo za gotovo, pričaju samo o glumcima i pomalo o reditelju, a ostali kao da ne postoje. Neretko nismo ni svesni koliko samo truda i talenta treba da bi se stvorio savršen zvuk. Izgleda da je Venders tu da nas s vremena na vreme podseti na sve one stvari o kojima ne mislimo, da iza svega stoji nečije vreme, trud, mašta i strpljenje. I sve to da bi nama bilo lepo ili da bi nas samo zabavilo.

A muzika. Ah, muzika. Portugalski fado. Treba li reći da je to emotivna muzika. Možda je pleonazam reći fado i emotivno u istoj rečenici. Film je pomogao bendu „Madredeus“ da stekne svetsku slavu. Madredeus i danas sviraju. Imali smo prilike i da ih slušamo u Beogradu u Centru „Sava“.

Film „Lisabonska priča“ je pun ljubavi, ostavlja vas u lepim emocijama. Izgleda da to polazi za rukom samo majstorima, kao i autorima koje ne muči veliki ego. Nekada je bolje ispričati malu priču i poslati veliku poruku, nego snimiti veliku priču i ne reći apsolutno ništa. Mnogi veliki pokušaji su propali zbog megalomanije. Ali Vim Venders i dalje sigurno leti na krilima filmskog anđela…

Trejler pogledajte ovde.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.