Metju Halsal (Matthew Halsall) je junak mog sveta. Trenutno ne postoji muzika koja mi više prija i to na više nivoa – da je samo slušam, da radim uz nju, da razmišljam s njom i o njoj ili da razgovaram s prijateljima dok tiho svira u pozadini. Možda nekome bude dosadna i depresivna, ali držim da su to mišljenja izrečena bez udubljivanja u samu muziku. Tek ako uronite u dubine koje kopa Halsal shvatićete o čemu se tu radi.
Halsal je vođa benda i trubač, tako nastupa i kao DJ, živi u Mančesteru, a na njegovu muziku su uticali bračni par Koltrejn. Majls Dejvis, Farao Senders… To nije teško zaključiti već posle nekoliko taktova prve pesme na albumu „On The Go“, koji vam danas preporučujemo. O Halselu smo pisali ovde, a o muzičarima koji su na njega uticali takođe možete čitati na Lava Labu.
Kritičari navode da je treći Halselov album ljubavno pismo džezu kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina prošlog veka. Engleski trubač je tom starom šmeku dodao moderni vajb i naravno produkciju, tako da sve zvuči staro, ali novo, poznato, ali i drugačije. Albumom provejava nostalgija, ali je sve odmereno tako da ne ulazi u patetiku.
Njegova muzika je elegična, melanholična, ambijentalna, ali i vrlo džezi, tako da najviše podseća na albume Majlsa Dejvisa iz jedne od njegovih mnogobrojnih faza, recimo, najbliža je muzici s albuma „Sketches of Spain“ i „In a Silent Way“, ili muzici koju je kolega trubač uradio za film „Lift za gubilište“.
Biti originalan ne podrazumeva da se baš uvek izmisli nešto što se nikada pre nije moglo čuti, videti ili pročitati, originalnost se može roditi tek kada uspete da se popnete na ramena velikana i odatle pokušate da sagledate svet drugim očima. Metju Halsal je tu lekciju odlično naučio.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.