Svaki pokušaj opisivanja ili prepričavanja radnje filma “Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” (Three Billboards Outside Ebbing, Missouri) dovede do toga da se ova maestralna filmska priča iz 2017. godine trivijalizuje, obesmisli ili izgubi pravu vrednost u moru događaja koji, bez konteksta, postaju čisto nasilje, maltretiranje, promašeni potezi i mučenje. Ono što nedostaje u takvom opisu je, zapravo, slika cele zajednice i slika svakog pojedinačnog lika kao autentičnog bića koje se, mnogo izvan okvira svojih mogućnosti, bori za pravdu i razrešenje, ali i za zamišljenu dobrobit male zajednice u kojoj svako misli da poznaje svakoga.
Majka, čija je ćerka mučki silovana i ubijena, posle neuspešne policijske istrage, poslednjim sredstvima koje ima, postavlja tri bilborda, na kojima proziva šefa lokalne policije. Taj isti šef zna da su mu dani odbrojani i otkriva da podržava tu majku. Bivši policajac i alkoholičar, koji se svim silama bori za svoju pravdu, kroz sve nemile događaje uči kako se postaje bolji čovek. Zbog bilborda stradaju i pate mnogi stanovnici grada, ali snaga majke da pronađe ubicu svoje ćerke nema granicu, čak ni kada nije usmerena u konstruktivnom smeru.
Maestralna gluma u ovom filmu potvrđena je sa dva Oskara – jedan je dobila Frances McDormand, za koju je naslovna uloga i pisana, iako bi, po godinama lika koji igra, više odgovarala nekoj mlađoj glumici. Oskarom se okitio i Sem Rokvel, a nominaciju je dobio i Vudi Harelson, jer je njihove dve uloge jako teško odvojiti.
Na momente zabavan, na momente tužan i brutalan, ovaj film prikazuje kako diše mala zajednica u sred Amerike. To je ona Amerika koju ne poznajemo i ne zamišljamo kada mislimo o sjaju vila i penthausa, izobilju, plastičnoj lepoti i nasmejanim ljudima. To je Amerika koja, usudiću se da kažem, sasvim logično, bira predsednika po svojoj meri. Preslikano na nas, slobodno ću reći da bi ta mala zajednica mogla da predstavlja celu Srbiju, koja isto bira političare po svojoj meri.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.