Balkanski narodi ne vole da se suočavaju sa sobom (već samo s drugima). Samokritika se proganja čim se javi po rubovima svesti, a kritika drugih ne prestaje, bez obzira da li je opravdana ili ne. Teško balkansko stanje kao da niko ni ne pokušava da reši. Tek povremeno iz mraka proviri po koja knjiga koja se pozabavi ovim pitanjem, uglavnom uzgred.
Jedna knjiga, međutim, u potpunosti je posvećena tim pitanjima. Tu su pitanja postavljena, ali su i ponuđena uputstva kako razmišljati da bi se došlo do rešenja. Reč je legendarnoj knjizi Imaginarni Balkan Marije Todorove. Ona je po profesiji istoričarka, živi i radi u Americi, a rođena je u Sofiji u mešovitoj grčko-bugarskoj porodici. Kako je sama rekla, ovu knjigu je pisala kao naučnik, kao stručnjak za balkansku i otomansku istoriju, ali je unela i dosta ličnog. Njoj je bilo bitno da napiše sve što ju je godinama mučilo.
Todorova u studiji Imaginarni Balkan razrađuje mnoge aspekte balkanskog pitanja, pokušava da iz svih uglova sagleda ovaj prostor. Zaključak bi mogao biti da smo se našli u ovakvoj situaciji jer nismo uspeli da razumemo sebe, nismo znali kako da se postavimo i da iz pravog ugla gledamo svet u sebi i svet oko sebe, već smo sve gledali ili kao neko ko nešto ne zalužuje ili kao neko kome nešto pripada. S druge strane, velike sile, a posebno zapadne na Balkan su gledale, a i dalje gledaju, s dozom nipodaštavanja. Ta dva faktora su ključ za čitanje i razumevanje ovdašnje muke.
Najjači utisak na mene ostavila je autorkina teza da su balkanski narodi, a tu se posebno ističu Srbi, svojevoljno ostali bez skoro 500 godina političke istorije, priključka civilizaciji, odlučivanju… Izgubili smo kontinuitet jer nismo hteli da prihvatimo osmansko uređenje, odbacili smo ga u celini, potom smo izbrisali iz kolektivnog sećanja sve pozitivno. Mi tvrdimo da je sve bilo loše, užasno i da sve treba baciti. Uzgred, da su nas stvarno tako tretirali teško da bi iko ostao živ posle pet vekova pakla. A Osmanlije, s druge strane, nisu ni htele da nas pretvore u Turke. Hteli su podanike koji plaćaju porez i ne podižu bune, ništa manje ni više. Todorova tvrdi da nam je nuđenja saradnja, ali da smo svaki predlog odbili.
Na kraju balade, to kašnjenje, to odbijanje da uskočimo u voz, nikada nismo upeli da nadoknadimo. Rupu od toliko vekova ne možemo lako popuniti.
Prava je šteta što naši naučnici nisu ozbiljno uzeli Mariju Todorovu i njenu knjigu Imaginarni Balkan. Umesto da u biblioteci stojimo pred velikom policom s knjigama u kojima se razrađuju i preispituju te teze mi smo nastavili tamo gde smo stali – nigde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.