Maša na plaži

Čuo sam za crtani film „Maša i Medved“ pre par godina, viđao sam priveske, lutkice, igračke… pa sam znao i kako izgledaju likovi. Ipak, nisam imao pojma o čemu se zapravo radi. Kada je mali Teofil počeo da gleda crtane filmove to je bio pravi pakao. Po ceo dan idu glupi, dosadni i jednolični filmići, bez radnje i smisla. Prvi put smo svi zajedno gledali nešto smisleno tek kada smo otkrili „Lolu i Milu“. To je fantastičan domaći crtani, ali ima relativno malo epizoda pa dosadi beskonačno ponavljanje. Mnoge fore iz Ćetkovićevog crtanog ostale su u upotrebi. A onda smo ponovo zapali u ništavilo. To je trajalo dok nismo pronašli „Mašu i Medveda“ u zabačenoj sibirskoj šumi.

Prvih nekoliko epizoda sam pogledao s distance, kao još jedan crtani za decu, drugim rečima kao živu dosadu. Dakle, gledao sam pun predrasuda. A onda sam se „primio“. Ruski crtani je postao omiljen svima u kući. Nismo gledali epizode po redu, već kako naletimo. Svaki put kada bi seli da gledamo u ekrane Teofil bi rekao: „Oće gleda Masa, medveda“. Potom smo rešili da pogledamo sve po redu. Već tada je bilo jasno da gledamo najbolji crtani u ličnoj istoriji gledanja crtanih fimova. Ona priča, kad smo mi bili mali je sve bilo super, a sada ništa ne valja, pala je u vodu pod naletom energične Maše, a nije tačna. Nostalgija je jedno, a kvalitet crtanih filmova nešto sasvim drugo. Osoba koja izgovara tu rečenicu očigledno nije gledala crtane od detinjstva.

Maša je simpatična i užasno naporna devojčica, a medved je njen prijatelj i zaštitnik. Medved je vrlo vešt, pravi je majstor koji popravlja sve u kući i oko kuće, pametan je i vrlo tolerantan. Oko njih je još nekoliko likova, uglavnom životinja i par ljudskih bića, vrti se cela priča. Svi strepe šta će Maša uraditi. Iako je naporna, nekada gotovo nemoguća, ume da bude pravedna i humana. Ipak, Mašu je teško trpeti.

To je ideja hit crtanog serijala. Pojedine epizode je teško gledati, jer Maša toliko nervira sve oko sebe, pa i gledaoce, da želite da joj očitate bukvicu. Skoro je pa neverovatno da je tako dosadna i simpatična devojčica postala popularna.

Autor serije Oleg Kuzovkov stvorio je Mašu na osnovu stvarne ličnosti. Devedesetih godina dvadesetog veka Oleg je otišao na odmor. Na plaži je sreo devojčicu i oduševio se s njom. Bila je iskrena i otvorena, brzo se sprijateljila s njim, igrali su šah, išli na plivanje, ona mu dodavala peraja… Nakon nekoliko dana Oleg nije mogao da je podnese, postala je toliko nametljiva i aktivna da je morao da se krije od nje. I nije bio jedini. Primetio je da i ostali turisti izbegavaju inteligentnu, ali napornu devojčicu.

Godinama kasnije (2008.) Oleg se setio te devojčice kako bi stvorio Mašu. Kada je dodao još i trpeljivog Medveda, slika je bila kompletirana. Tako je nastao jedan od najgledanijih crtanih filmova za decu u istoriji. Jedini konkurent je crtani „Pepa Prase“. Što se nas tiče, Maša je ispred Pepe, iako nas mnogo više nervira. Ta nelagoda može izroditi nešto kreativno. Da nije bilo nelagode, ne bi bilo ni Maše…