Jeste li ste za jedan umetničko relaksirajući koncert? Evo preporuke za vas. Radnja se dešava u Parizu. U Domu kulture. U biblioteci.
Francuska je jedno od malo mesta na planeti gde se umetnici, a naročito muzičari, osećaju prijatno kao kod kuće. I to ne za veliku publiku, nego samo za par desetina ljudi. Nekada su čak to i zatvoreni koncerti koje možete gledati preko striminga ili posle na Youtube. Svuda sviraju. Koncerti se održavaju u svakom „uglu“ Planete, ali u Francuskoj vlada neka posebna, umetnička atmosfera. U Parizu se naročito prijatno osećaju Englezi.
Koncert koji vam preporučujemo se dešava u Nacionalnoj biblioteci Francuske (Bibliothèque nationale de France) u Parizu. Ovo nije bilo kakva biblioteka u koju samo uđete i pozajmite knjigu. Tu se skladište poverljivi podaci, kulturno istorijsko dobro, a biblioteka je i članica udruženja „Evropske biblioteke“. Sakupljanje zapisa, dokumenata iz francuske kulture i drugih kultura traje već vekovima. U modernoj zgradi koja je izgrađena samo za ove potrebe, u velikoj ovalnoj sobi sa policama prepunim knjiga, a koja je napravljena po uzoru na čuveni ovalni kabinet, čeka vas britanska pevačica Beth Gibbons.
Upravo tu izvodi solo album „Lives Outgrown“. Muzika je pop, ali vrlo lagana, meditativna, daleko od onog na šta ste navikli da čujete u pop muzici. Ona deli svoju bol sa nama, ispoveda nam se. Takođe, deli iskustvo sa nama kroz njen upečatljiv glas. Šapuće, rastavlja se na sastavne delove. Od instrumenata na ovom koncertu su prisutne različite vrste gitara, violina koja joj daje tu melanholičnu notu, zatim bubnjevi, kontrabas, klarinet, flauta, perkusije, viola, klavijature. I svi su kao i sam kabinet raspoređeni u krug. Na koncertu vlada mrak, atmosfera je intimna, a u pozadini se povremeno pojavljuju različita svetla u zavisnosti od ritma i brzine pesme.
Na koncertu svi osećaju atmosferu te grandiozne sale i Betine opuštenosti. U pojedinim momentima svi instrumenti su glasni i svi kreću da daju svoj maksimum na instrumentu i prateći vokali, ali se čuju zajedno kao jedan i stopljeni sa njenim glasom. A ponekad svi pevaju u glas dok im instrumenti samo pojačavaju efekat.
Ova pevačica koja dolazi sa ostrva je imala raznoliku karijeru. Počela je sa grupom „Portishead“ devedesetih godina prošlog veka. Prvi album im je elektronski, imate osećaj kao da gledate neki SI-FI film i čekate kada će doći vanzemaljci da vas odvedu. Album je bio vrlo popularan među Britancima.
Beth ne žuri dok peva, sebi daje prostor da se unese u pesmu i nema tendenciju da peva visoko. Njen glas vam prija, ako želite da vas muzika opusti i da samo uronite u melodiju.
Međutim, nakon napuštanja grupe snima jedan album uživo sa poljskim Simfonijskim orkestrom pod vođstvom velikog Krištofa Pendereckog. Izvode muziku Henrika Goreckog, jednog od najuspešnijih muzičara klasične poljske muzike. Ovde peva kao pravi soprano. Čak i ako ne znate tekst, ne znate o čemu se radi, možete osetiti tugu koju vam njen glas prenosi.
Beth je pevačica koju nije lako staviti u jedan žanr, ona ne pravi velike koncerte, ne puni arene, ne radi nikakve spektakle. Bolje se oseća na margini. Ona radije ispunjava simfonijske sale, peva na festivalima i peva intimno. Voli da peva zatvorenih očiju. Kao temu uvek bira neku tešku, smrt, raskid, tuga, tako da je krajnji produkt mrak. Na poslednjem albumu je sa slušaocima podelila loše iskustvo. Iako je mogla da podeli i nešto lepo, izgleda da više voli da stvara i peva dok se nalazi blizu ponora ili, čak, u samom ponoru.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.