Melodično i eksperimentalno

Khruangbin – A La Sala [2024]

Ovogodišnji album „A La Sala“ benda Khruangbin predstavlja još jedan korak napred u istraživanju muzičkih krajolika koje ovaj teksaški trio postavlja kao svoj zaštitni znak. Bend, poznat po eklektičnoj mešavini žanrova, na ovom albumu uspeva da spoji elemente funk-a, soula, i psihodeličnog roka sa suptilnim uticajima disko zvuka, čime zadržava svoju prepoznatljivu muzikalnu fluidnost.

Zvuk benda ostaje veran svom korenu, ali na ovom albumu su dodali nove slojeve i varijacije. Gitara Marka Speera nosi melodije koje evociraju slike i emocije, dok bas Laura Lee pruža stabilnu osnovu. Bubnjevi Donalda „DJ“ Johnsona su suzdržani, ali dodaju ritmičku dubinu koja naglašava svaki pokret u muzici. A LA SALA uspeva da balansira između meditativnog i živahnog, stvarajući zvučnu pozadinu koja je jednako pogodna za osluškivanje detalja koliko i za opuštanje.

Album otvara pesma „Fifteen Fifty-Three“, koja kroz hipnotički gitarski riff i repetitivnu bas liniju uvodi slušaoca u svet muzike benda Khruangbin. Iako instrumentalno bogata, pesma ostaje minimalistička u strukturi, što je karakteristično za stil benda. Gitarske deonice, često inspirisane bliskoistočnim i afričkim muzičkim motivima, ovde su pažljivo uklopljene sa ambijentalnim zvukovima.

„Ada Jean“, nudi više introspektivan ton. Ovaj track se izdvaja po svom sporijem tempu i sanjivoj atmosferi koja evocira osećaj melankolije i refleksije. „May Ninth“ ističe se slojevitim aranžmanom u kojem dolazi do izražaja virtuoznost benda. Ovaj track predstavlja savršen primer sposobnosti benda da stvori bogat i složen zvučni pejzaž sa relativno malo elemenata. Gitara, bas i bubanj sinhronizovani su na način koji stvara osećaj harmonije i tenzije, istovremeno ostavljajući dovoljno prostora za improvizaciju.

Kroz ceo album, Khruangbin uspevaju da zadrže balans između melodičnog i eksperimentalnog. Pesme poput „A Love International“, „Pon Pón“ i „Juegos y Nubes“ donose nešto živahnije tonove, sa ritmičkim strukturama koje povremeno podsećaju na radove pionira funka i soula, dok zadržavaju moderni pristup produkciji.

Album „A La Sala“ možda ne donosi radikalne inovacije u zvuku Khruangbin-a, ali potvrđuje njihovu sposobnost da dosledno isporučuju muziku koja je jednako meditativna koliko i plesna. Khruangbin se ovde vraća osnovama, ali s dozom suptilne evolucije koja osigurava da i dalje ostaju relevantni na muzičkoj sceni.

Napisao Son of a Thunder. Preuzeto s prijateljskog sajta FatHipster.