Malo je reći da je Mišel Uelbek čudak. To ga ne opisuje dobro. U pseudokumentarnom filmu Otmica Mišela Uelbeka, otmičari u jednom trenutku odustaju od njega i hoće da ga oslobode, više ih ni pare ne zanimaju, samo hoće da ga se reše, ali ne mogu. To je možda najbolji opis, kako bi se reklo, kontroverznog francuskog pisca sa stalnom adresom u Španiji. Uništio je i otmičare. Šta će mu onda i čitaoci. I nas uništava. To mu je deo plana.
Ovde vam preporučujemo njegov drugi roman Elementarne čestice. To je nekako dobar početak za upoznavanje s autorom. A ako ste ga davno čitali, onda nije loše da ponovite gradivo.
Prvo, Uelbek ne piše dosadne romane, svi su zabavni. Drugo, svi su prljavi. Njegov rečnik je, što bi rekli u Bosni, pravo zajeban, što nas dovodi do treće stavke, autor želi da razbije u paramparčad svaku političku korektnost na koju je ikada naleteo.
Diplomirani agronom, pisac, glumac i, ne baš uspešni, reditelj, fokusiran je na kritiku savremenog društva. On bira fenomene kroz koje može da ispriča to što ga muči. U Elementarnim česticama kritikuje površne seksualne veze, koje su zamenile ljubav, kao i new age filozofiju.
Sve ono što nam nekako promakne, valjda jer se podrazumeva i ima ga toliko da ga nekritički prihvatamo, Uelbeku ne prolazi ispod radara, on ga stavlja u centar pažnje i onda ga polako rastura na komade. To radi u svim romanima. A ako mora da se bira početak onda su to Elementarne čestice.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.