Mogwai – Do poslednje note

Mogwai – The Bad Fire [2025]

Mogwai je bend koji je oduvek znao da priča priče bez reči, da gradi svetove od tonova, da podiže zidove buke i rastavlja ih sloj po sloj, otkrivajući u tim pukotinama svetlost. „The Bad Fire“ nije izuzetak. Naprotiv, ovo je album koji dokazuje da instrumentalna muzika ne mora da bude samo podloga, već da može da diše, da pati, da voli i da gori iznutra.

Od prvog takta „God Gets You Back“ oseća se tenzija. Tišina između nota je podjednako važna kao i sama muzika. Postepeni rast sintisajzerskih slojeva, diskretni ali neumoljivi bubnjevi, gitare koje lebde u vazduhu pre nego što ih proguta distorzija – sve je ovde pažljivo osmišljeno, ali nikada ne zvuči kao proračunata vežba u dinamici. Oseća se organski puls benda, oseća se dah između udaraca, kao da se nešto neizbežno približava, ali još uvek nije jasno da li donosi spas ili prokletstvo.

I onda dolazi „Hi Chaos“, naslov koji savršeno opisuje ono što se događa. Gitare zvuče kao da se raspadaju pod težinom sopstvenog odjeka, bubnjevi se otimaju kontroli, ali ritam se nikada ne gubi. Ovo nije besmisleni haos, ovo je precizno dirigovana oluja. I taman kad deluje da će sve eksplodirati, pesma se povlači u senku, ostavljajući samo odjeke u vazduhu. Mogwai su majstori trenutka kada sve može da se raspadne, ali oni ga zadrže za deliće sekunde duže nego što bi trebalo – i u tome leži njihova snaga.

„Fanzine Made of Flesh“ donosi retku pojavu vokala, ali oni nisu u prvom planu – više zvuče kao duhovi zarobljeni u pesmi. Reči su nejasne, ali osećaj je jasan – ovo je pesma o sećanjima, o onome što izmiče, o ljudima koji su tu, ali samo kao odjeci prošlih razgovora.

A onda dolazi trenutak kada album menja oblik. „What Kind of Mix is This?“ uvodi repetitivne motive, gitaru koja se vrti u krug, bas koji lagano raste ispod svega. Ovde nema naglih eksplozija, samo postepeno zatezanje konopca oko slušaoca. Slično je i sa „Pale Vegan Hip Pain“, pesmom koja se kreće kao duh kroz prostoriju, ne dodirujući tlo. Mogwai nikada nisu bežali od ambijenta, ali ovde idu korak dalje – ovo nije muzika za pozadinu, ovo je muzika koja te guta, koja zahteva da joj se predaš u potpunosti.

„If You Find This World Bad, You Should See Some of the Others“ je vrhunac albuma – ne u smislu glasnoće ili energije, već u smislu emotivne težine. Počinje nežno, gotovo meditativno, ali osećaj nelagode raste sa svakim novim slojem zvuka. I taman kad pomisliš da si siguran, da znaš kuda vodi, dolazi onaj trenutak kada sve izmakne kontroli. Mogwai su uvek znali da naprave pesme koje deluju kao da im nedostaje završetak, ali upravo u toj nedefinisanosti leži njihova snaga.

„The Bad Fire“ nije album koji te osvaja na prvu loptu. Ovo je album koji zahteva vreme, prostor i tišinu između slušanja. Ovo je muzika za noći koje se razvlače duže nego što bi trebalo, za gradove kroz koje hodaš bez jasnog cilja, za trenutke kada znaš da nešto dolazi, ali ne znaš da li će doneti olakšanje ili dodatnu težinu. Mogwai su opet uspeli, „The Bad Fire“ daje vam muzičko iskustvo koje ostaje u telu dugo nakon što poslednja nota utihne.

Napisao Cyber Druid. Preuzeto s prijateljskog sajta FatHipster.