Moj drug magarac Patrik

Francuskoj kinematografiji nema kraja. Uostalom, Francuzi su i izmislili film – spektakl pokretnih slika. Svim filmofilima su poznata braća Limijer i čuveni ulazak voza u stanicu. Onda je tu i neponovljivi Novi talas. Potom, tu je i čuveno francusko gostoprimstvo za strane reditelje. Jedan od njih je Mihael Haneke. Među umetničkim filmovima, a naročito evropskim, mada podržavaju i druge kontinente, ćete naći i Francusku kao finansijera raznih filmskih projekata. Drugim rečima, ne može se bez velike filmske kinematografije. Među francuskim remek-delima može se naći dosta dobrih komedija. Mi vam danas preporučujemo jednu laganu, opuštajuću, ali ne i plitku komediju.

Film je snimila žena, a tema bi mogla biti ljubav i ludilo. Ili pak jedno neobično prijateljstvo i povezivanje. Originalni naziv je „Antoinette dans les Cévennes“ što bi značilo Antoaneta u Cévennes (regija u Francuskoj). A možda bi najbolji prevod bio „Moj magarac i ja“.

Nastavnica u školi ima aferu sa ocem njene učenice. Lepi ljubavnik sedam letnjih dana mora da provede sa ženom i ćerkom, umesto sa Antoanetom. Ali, naša junakinja je naivna, harizmatična žena, plahovitog temperamenta. Ona ne može da sedi kući i čeka ljubavnika. Zato odlučuje da i ona krene na planinarenje. Sama, nespremna i neiskusna (prvi put se pentra po brdima). Ona ide za svojim ljubavnikom. Međutim, ne očekujte da ćete ceo film gledati glavnog muškog junaka -zgodnog Francuza. Zavodiće vas i šarmirati neko sasvim drugi. Neko tvrdoglav, a ujedno nežan i pažljiv, Antoanetin saputnik i sapatnik, jedini koji je sluša bez grubih primedbi i zajedljivih komentara – magarac Patrik.

Film je na neki način i odlična preporuka za putovanje u taj deo Francuske. A upravo tu ima svašta da se vidi – priroda je čudesna, životinje su divne, a meštani ljubazni, mada ogovaraju.

Da li su Francuzi zaista tračare ili im je samo bila simpatična Antoaneta i njena potraga za ljubavnikom, možemo samo da naslućujemo. A možemo i mi da se upustimo u jednu takvu avanturu po francuskim predelima. Mada, za početak treba krenuti malim koracima, istraživanje naših predela može biti uzbudljivo i inspirativno, a neće vam ni tu faliti ogovaranja. Da li to znači da se približavamo Francuzima? Ili možda ipak ne?