Pa, nije da nije važno, ali nije baš ni da je presudno!
Krenula je ta priča oko „imena“, pa smo svi potrčali za njom, kao da su izbori već raspisani i kao da svi sa naoštrenim olovkama čekamo da zaokružimo neko ime…
Ne mislim da nije važno ko će voditi Srbiju posle Aleksandra Vučića, ali nije baš ni da verujem da od neke ličnosti zavisi da li će (ili pak neće) biti demokratskih promena u srpskom društvu. Ako nam demokratija (ili sistem) zavisi od LIČNOSTI, odmah da vas obavestim, ništa od tog sporta… Ako opet „sednemo“ na tu lidersku „rudu“ i svoju sudbinu stavimo u tuđe ruke, eto nama bezgrešnog Vođe, mnogo pre no što smo se nadali!
Srbi vole vođe i vrlo često im daju božanske prerogative.
Nije to slučaj samo sa Aleksandrom Vučićem… Đinđić je potpuno kanonizovan i ovaploćen u bezgrešnog. Ko se usudi da lane bilo šta… u stvari, niko se nije ni usudio, tako da ne znam baš kako bi se proveo… A grešio je i ogrešio se… i to baš o demokratiju (afera Solun, izbacivanje 21 poslanika DSS iz skupštine…)!
Onda Koštunica, pa Tadić, svako nam je dao svoj mali, ali siguran doprinos izgradnji partijske države (pa i Dvora u pravom smislu te reči), sa bezgrešnim Voždom na čelu!
A to nas je i dovelo do Vučića…
Nisam baš siguran da je to liderisanje recept da se udaljimo od politike koja ne gaji demokratiju.
Naravno da je bitno ko su ljudi kojima ćemo ukazati poverenje i ko su ljudi koji će voditi državu, ali…
Srbija je parlamentarna (predstavnička) demokratija.
Na izborima se glasa za narodne poslanike, a potom ti izabrani narodni poslanici, biraju Vladu Srbije, na čelu sa Predsednikom vlade (da ne kažemo premijerom). Ni sam predsednik Vlade, identično kao ni ministri, se ne biraju iz redova narodnih poslanika (te ličnosti mogu da budu na izbornim listama, ali i ne moraju, nije uslov). Šta više, za slučaj da je neko od narodnih poslanika predložen za visoku funkciju u izvršnoj vlasti, da bi bio izabran (ili postavljen) na nju, mora prvo da podnese ostavku na mesto narodnog poslanika!
Znači Vladu predlaže skupštinska većina, a bira je cela Narodna skupština, većinom glasova narodnih poslanika!
Ista ta Narodna skupština, u svako doba, opet većinom svojih glasova, može i da smeni Vladu. Za to ne mora čak i da ima bilo kakav razlog… Sve što treba je većina glasova Narodnih poslanika… Potom mogu da izaberu sasvim novu vladu i tako u krug, dokle god im traje mandat!
O izboru Predsednika, na ovom mestu ne bih pričao… Tu IME jeste presudno, jer se Predsednik bira na neposrednim izborima, voljom svih građana sa pravom glasa, ali njegov politički uticaj na stvarnu politiku, za slučaj da poštuje Ustav RS i ne uzurpira vlast, je minoran i pretežno protokolaran. Toma Nikolić, ni manje ni više… Samo toliko!
I sve ovo nas vodi do imena koja su zaista bitna… a to su imena kandidata za Narodne poslanike, odnosno da budemo precizniji, do imena kandidata na famoznoj i tajnovitoj „studentskoj“ listi…
Da li je bitno da ih „studenti“ već sada (primetićete da izbori nisu ni na vidiku) javno objave?
Pa, zavisi…
Da se razumemo, ukoliko je „studentska lista“ zaista sastavljena, BIA (da ne kažem DB), a time i AV, Informer i ostali svakako znaju baš svako ime koje se na njoj nalazi. I ne samo ime… Sve šta je moglo da se iskopa, je iskopano… baš sve i baš o svima… I ko to treba da zna, budite uvereni da već ima na stolu dosijee, sve sa fotografijama i video zapisima.
I zašto onda sve to kriti? Zašto ne izaći u javnost?
Pa jednostavno je… Zato što ih nervira… I zato što ne treba igrati po njihovim pravilima!
Sa druge strane…
Zgodno je znati ko su kandidati za poslanike, jer time otprilike znamo i kakvu politiku će da zastupa takva skupštinska većina (naravno ukoliko je bude).
Suverenistička? Integraciona? Nacionalna? Liberalna?
U referendumskoj atmosferi ovo i nije mnogo bitno, ali u realnim demokratijama, birač se samo na osnovu proklamovanih politika i procene ličnosti koje su u stanju da ih iznesu, odlučuju kome će dati glas…
A kome bi vi dali glas? Bakiću? Đokiću? Lomparu?
…ili studentima?