Evo preporuke samo za najupornije. Preporučujemo vam najkomplikovaniji gudački kvartet ikad napisan. To su zaključili stručnjaci, ja samo prenosim i slušam muziku. Kompozitor je Ben Johnston, a to čuveno delo nosi naziv „Kvartet broj 7“ (Quartet No. 7).
Između 1951. i 1995. Džonston je napisao deset kvarteta. Sedmi kvartet nastao je 1984. To delo kao da je odsečeno od muzike koje inače poznajete. Nikako nije povezano sa muzičkim konvencijama na koje je naviklo vaše uho. Napisano je van sistema od 12 tonova, u pitanje je mikrotonalnost, neću ulaziti u tehničke detalje, koga zanima može pogledati ovde. Zbog toga sve zvuči kao da nije s ovog sveta, kao da lebdi između neba i zemlje, kao da ne pripada ni nebu ni zemlji.
Bilo je pitanje koji će gudački kvartet stisnuti petlju i odsvirati to što je kompozitor napisao. Na putovanje se otisnuo Kvartet „Kepler“ (Kepler Quartet). Sharan Leventhal (violina), Eric Segnitz (violina), Brek Renzelman (viola) i Karl Lavine (čelo) 14 godina su odgonetali Džonstonovih deset kvarteta. Napravili su ni manje ni više nego 1.999 snimaka, da bi na kraju izabrali deset.
Za slušanje makar i dela jednog od deset kvarteta vam je potrebno strpljenje, nešto znanja i velika imaginacija. Nije lako, znam. Nije nimalo lako. U početku je gorko i teško, ali ako ste uporni, ako ne odustajete, posle trećeg ili četvrtog uzastopnog slušanja počećete da hvatate o čemu se tu zapravo radi. Počećete da uživate, koliko god da to perverzno zvučalo.
Džonstonova muzika je ezoterična, ali je i zasnovana na matematici, ta muzika je drugačija, takođe otvara vrata novom zvuku i drugačijem pogledu na komponovanje i sviranje. Takođe, autor ne želi nikome da se dopadne, ne želi da njegova muzika ima ikakve veze s marketingom, on traži posvećenost, a ne brzinu i lako „gutanje“ sadržaja.
Da bi mogao da stvara Džonston je morao da pobegne, morao je da živi na farmi kako bi se udaljio od glavnih tokova američke muzike. Nije hteo da bude zagađen zahtevima publike, nije hteo da pruži publici ono što je ona želela da čuje. Njegova muzika je bliža slikarstvu apstraktnih ekspresionista nego muzici koja se sluša naveliko. Govorio je da ga zvuk zanima na apstraktnom nivou, zato je morao da pronađe novu formu.
Nove forme donose i nove sadržaje. Ispostavilo se da je nova muzika teška, kako za sviranje, tako i za slušanje. Ako se slučajno zaglavite u slušanju, ne kažem da će se to dogoditi, vi se setite da su ljudi koji sviraju Džonstonovu muziku na tome radili punih 14 godina. Ne bi trebalo da vam bude teško da za slušanje izdvojite bar 14 dana. Ipak treba poštovati trud.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.