Mula kaže…

U vreme kada su diskovi bili kraljevi muzike među ljubiteljima su kružili spiskovi albuma koje možete naručiti. Sve je išlo ilegalno, rezalo se na jeftinim diskovima koji nisu drugo trajali, a ni kvalitet snimaka nije bio najbolji, ali to je bio jedini način da se dođe do muzike, ne samo nove, već i stare, ali nama nepoznate. Vremenom sam pohvatao sve te spiskove, znao šta me zanima, šta ni ne gledam, šta možda može biti dobro. Iskustvo nas je naučilo kako da filtriramo. A onda je do mojih ruku jednog dana došao spisak koji me nije fascinirao, sve sam već video mnogo puta, ali je na par štampanih A4 strana na početku svakog reda pisalo samo jednom ime – Muslimgauze. Bilo je tu možda i 200 naslova. Nisam imao pojma o čemu se radi. Ni da li je to bend ili čovek, ni kakva je to muzika. Nisam naručio niti jedan album, nisam znao koji bi naslov narezao, niti ima li to smisla. Međutim, ostalo mi je u pamćenju to ime i taj, činilo mi se, beskrajni spisak. Nijedan muzičar čiju sam diskografiju video na papiru nije izdao toliko albuma.

A onda smo dobili internet. Sve je postalo lakše, brže se dolazi do informacija, ali mi dugo vremena nije palo na pamet da potražim misteriozno ime. A onda mi se, sticajem „related videos“ okolnosti, s desne strane na YT sajtu ukazao misteriozni naslov. Pisalo je „Muslimgauze ‎– Mullah Said“.

Tada je jedan krug zatvoren, a drugi otvoren. Ispostavilo se da je to najbolji album s te liste. Naravno, kasnije sam preslušao dosta toga, nisam sve, jer tu ima zaista loših snimaka, kako tehnički tako i muzički. Potom sam počeo da čitam o tom fenomenu. Prvo ime. Reč je o igri reči, muslin gauze je vrsta tkanine (čuvena je ona iz Bangladeša, a deo je UNESCO kulturne baštine), autor je spojio ovde dve reči, a slovo N je zamenio s M pa smo dobili Muslimgauze.

Iza svega stoji samo jedan čovek – Brin Džons. Bio je neobičan čovek. Umro je u 37. godini. Za to kratko vreme je snimio preko 200 izdanja (od toga 90 originalnih albuma). Ključna tema njegovih radova bio je islam. Džons je bio potpuno posvećen muslimanskim temama, od muzike i kulture do politike i života ljudi. Kritičari kažu da je bio posvećen muslimanskom (islamskom) svetu. Međutim, nije prešao na islam, a nikada nije posetio niti jednu islamsku državu. Ceo život je proveo u Engleskoj.

Od svih tema vezanih za islam najviše naslova je posvetio izraelsko-palestinskom pitanju. Naravno, uvek je na strani Palestinaca. Sami naslovi albuma dovoljno govore o opredeljenosti, ali i o samom muzičkom izrazu: „Hamas Arc“, „The Rape of Palestine“, „Hamas Cinema Gaza Strip“, „Dome of the Rock“, „Hebron Massacre“…

Muslimgauze nema hitove, njegove albume nećete naći na top listama. Njegova muzika je eksperimentalna, ali je nije teško slušati, pre svega je elektronska, ali je zasnovana na islamskim ritmovima (koji su odsvirani sa originalnim instrumentima), često je tiha, ambijentalna, pesme vode karakteristični motivi, nema pevanja, niti bilo kakvih vokala, već se mogu čuti snimci ljudi kako razgovaraju, žene koje dozivaju decu koja se igraju, mogu se čuti glasovi hodža kako pozivaju na molitvu… Može se čuti život u islamskom svetu. Džons je sve to lepo uklopio u celinu koja se sluša u jednom dahu, kao što je jedan kritičar primetio, kao da slušamo muziku za film koji nikada nije snimljen.

Mi vam preporučujemo njegov najbolji album – „Mullah Said“ iz 1998. godine. To je, slažu se poznavaoci njegovog opusa, njegov najveći rad, kultni klasik andergraund-etno-elektronike.

Džonsu su ljubitelji njegovi muzike bez prestanka slali razne snimke, a on je to obilato koristio u kompozicijama. Snimci s ulice, s lica mesta gde se odigrava život imaju posebnu važnost na mnogim albumima, a posebno na „Mullah Said“. Takođe, slali su mu kratke audio snimke ritmova ili deonica odsviranih na raznim instrumentima, uglavnom onih koje koriste lokalni muzičari širom islamskog sveta. Na kraju je dobio i snimke zvukova životinja (na ovom albumu se može čuti paun). Sve to je našlo svoje mesto u muzici našeg junaka.

Na albumu se nalazi šest kompozicija. Sve traju duže od deset minuta. Sve su ambijentalne, meditativne, duboko ukorenjene u islamsku tradiciju i svakodnevni život. Sve to je uradio čovek koji nije bio tamo, a sve zvuči kao da nikada nije napuštao bliski istok, Avganistan ili Pakistan. Ljubav i imaginacija su mu pomogli da uradi nemoguće, a da, uz sve to, iskaže i jasan politički stav.

U njegovoj muzici se dešava mnogo toga. Za pola toga bi mogli reći da je nemoguće. Tako Muslimgauze u samo jednom taktu spaja prošlost, sadašnjost i budućnost, priča velike priče koje su uzbudljive kao da ih je preuzeo iz „1001 noći“. Mula kaže da ne morate putovati da biste nešto doživeli, možete biti nostalgični za predelima i događajima koje niste videli ni doživeli. Mula kaže da mašta i ljubav mogu stvarati svetove. Mula kaže muzika može biti čudesna, samo morate slušati.