Dokumentarac My Octopus Teacher obrađuje i otvara mnogo tema. Ipak, dve dominiraju: nežnost i ljubav. Priča govori o čoveku koji se razočarao u savremeni život toliko udaljen od prirode pa odlučuje da se vrati na obale Južne Afrike, gde je proveo detinjstvo. Sve je ostavio i otišao da roni, na dah, bez opreme. U podvodnoj šumi upoznaje oktopoda. Dva bića postaju prijatelji. Vrhunac poverenja i prijateljstva oktopod pokazuje tako što se zalepi za grudi čoveka i preuzme boju njegove kože. Scena koja ostaje duboko u memoriji. Drugi prelomni trenutak je odluka koja muči čoveka: da li da pomogne oktopodu, da li bi to bila intervencija koja bi promenila prirodni tok, da li bi u okean uneo ono ljudsko od koga je pobegao?
Ono nije lak film za gledanje, potresan je, čak i mučan, ali je i prelep, human, uči nas mnogim zaboravljenim veštinama iskrene komunikacije. Ako ga pogledate jednom sigurno ćete ponoviti gledanje. Teško je odoleti ponovljenom gledanju. I to drugo iskustvo je vredno kao i prvo. Ovo je i priča o inteligenciji hobotnica. Samo još jedna informacija za kraj: mozak im je raspoređen po celom telu, zato mogu tako efikasno da menjaju boje. One zapravo misle dok to rade.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.