Serija koja se gleda na ivici. Na ivici kreveta/stolice/fotelje. Na ivici živaca. Priča je, moglo bi se reći, klasična. Predstavnici zakona (u ovom slučaju vojska, antiterorističke jedinice u civilu, skoro pa špijuni) i teroristi, s druge strane, beskrajno se nadmudruju i pokušavaju da što više naude drugoj strani. To je napeto, skoro do pucanja. Nekako vas gura da odmah uključujete sledeću epizodu, čim krenu slova na ovoj koju ste upravo odgledali. A onda shvatite da morate odmoriti, jer taj tempo može ošteti srce.
Reklo bi se kliše. Međutim, priča ima još ravni, koje možda nisu uzbudljive kao prva dramska radnja, ali su nekada važnije od same priče koja vas, doduše, vozi kao da ste na vrhu ogromnog talasa.
– Moramo da ubedimo sve da želimo mir. Moramo da radimo na tome. Moramo da pregovaramo. Sve to moramo da rešimo zajedno sa Palestincima. Ubeđen sam da to možemo da postignemo. Problem su lideri, a ne ljudi. Ljudi bi verovatno voleli da imaju međusobni mir – rekao je Raz.
On objašnjava da su seriju napisali kao Izraelci.
– Nismo Palestinci, ali smo pokušali da predstavimo Palestince na isti način kao što predstavljamo Izraelce. Znate, loši su ponekad dobri, a dobri su ponekad loši. Čak i loši ljudi imaju živote i porodice i vole se. Retko na televiziji i u filmovima možete naći takav način prikazivanja negativaca. Mi smo upravo to pokušali. Ja sam Izraelac i ne mogu palestinsku stranu napisati kao Palestinac.
Objašnjenje autora i glavnog glumca zapravo je sama suština serije. Ona na neki način poručuje da su Izraelci i Palestinci isti. Iz ovdašnje perspektive jezici su im vrlo slični, iako se ne razumeju, a praktično su im karakteri potpuno isti. Kada se uklone, pre svega religiozne razlike (Palestinci mnogo više drže do religije, posebno u svakodnevnom život, dok su Izraelci potpuno sekularizovani), ostaju dva bezmalo ista naroda.
Autori serije su upravo to sjajno prikazali. Pripadnici antiterorističkih snaga stalno nešto rade na palestinskoj teritoriji i tamo, naravno, pričaju arapski. I niko, ama baš, niko ne može da čuje da im arapski nije maternji jezik. To samo govori da su učili jezik od malena, jer drugačije ne bi mogli da ga govore tako savršeno. Drugo, i jedni i drugi imaju kratak fitilj, lako planu i lako postaju iracionalni i nasilni. Kada likovi prevaziđu razlike koje nameću politika i mediji razgovaraju kao bliski prijatelji koje muče isti problemi, međusobno se zaljubljuju, druže se, vole i poštuju.
Na trenutke gledalac može pomisliti da razlika zapravo nema, da su Palestinci i Izraelci jedna celina, ljudi puni razumevanja. Ipak, već u sledećem trenutku gledamo stravično nasilje, manipulaciju, ucenjivanje, mržnju, smeštanja… U to bezumno nasilje su uključena i deca. Ukratko, vodi se totalni rat bez pravila.
Kada Raz kaže da je za mir, možemo mu verovati na reč. Serija Fauda je zapravo poziv na mir. Ona govori da razlike ne postoje, pa zato nasilje postaje još besmislenije. Autori nisu bežali od stvarnosti, ali nisu sebi dozvoli da navijaju. To je vredna filmska lekcija svim stranama u sukobu. Gledajte Faudu, možda nešto naučite.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.