Dugo sam viđao ova dva slova i prezime „O. J. Simpson“. To je u tekstovima i filmovima bila metafora za nešto, ali nisam uspeo da razumem šta su hteli time da kaže, a nikada se nisam dovoljno zainteresovao da proučim taj fenomen. A onda mi je na hard nekako došao dokumentarac „O.J. Made in America“. Pet epizoda, sva traje kao celovečernji film – sat i po. Priča je ispričana do detalja i neverovatna je.
J. Simpson je čudan lik, njegova biografija i istorijski kontekst u kome se cela drama oko njega odigravala pričaju jednu neverovatnu priču. Autor Ezra Edelman je uspeo sve to da ispriča u ovom serijalu koji traje skoro osam sati.
Orental Džejms Simpson bio je velika zvezda američkog fudbala sedamdesetih godina. Međutim, sve mu je bilo malo. O. J. je kao Vasa Ladački hteo mnogo više. Hteo je simbolički da izbeli boju kože, a to je pokušao da uradi tako što se odrekao crnačke zajednice i tako što je počeo da se ponaša kao bahati beli bogataš, skoro rasista, što je u njegovom slučaju vrlo nezgodan termin. Možda bi mogao biti autorasizam, recimo.
Ta njegova odluka da postane beli bogataš, uprkos boji kože, dešava se u trenutku belačke represije nad crnom populacijom i borbom ljudi iste boje kože kao O.J. za osnovna prava.
Događaj koji će celu priču pretvoriti u pop-medijski fenomen, rialiti, šou i veliki predstavu, a koji će imati brojne kulturno-političko-teorijske implikacije, vezan je za njegov brak s Nikol Braun (Nicole Brown). Sam brak je bio šok za crnu zajednicu, a potom je usledilo ono što je opšte poznato, s tim da u filmu dobijamo još, do tada, nepoznatih detalja. O.J. je optužen za ubistvo supruge Nikol, a po svemu sudeći je to i uradio. Međutim, najzanimljivije od svega je samo suđenje.
Čovek koji je ignorisao probleme crne zajednice na suđenju se pretvara u vatrenog zagovornika prava upravo te zajednice, pa proces pretvara u spektakl i celu priču izvrće naglavačke. Naime, njegov advokat, borac za prava crne zajednice, tvrdi da je suđenje rasno obojeno, da je O.J. žrtva samo zbog boje kože. Javnost se (neverovatno, zar ne?) okreće na njegovu stranu. Bivši fudbaler postaje medijska zvezda, ljudi izlaze na ulice i protestuju jer je beli sistem napao njihovog brata.
Ludilo se završava oslobađajućom presudom. Dokumentarac se završava praktično razotkrivanjem ovog neobičnog čoveka.
Ezra Edelman je snimio remek-delo, film koji se gleda bez daha i koji baca novo svetlo na istoriju kraja 20. veka i najavljuje 21. vek. Nakon osam sati gledanja jedino što mi je palo na um je: ima li još. Malo je ovako dobro urađenih dokumentaraca, ali je malo i ovakvih priča.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.