Jbg, SNS je u Niš doveo veliki broj ljudi… Ovako, ili onako… sa spiskovima, dnevnicama, obrocima, nevažno kako… potpuno, identično kao i svaki put do sada…
Ono šta niko sa ove demokra(nstran)tske strane neće da prizna, doveo ih je! 25.000 ljudi (koliko kaže AJS, ili 17.000 koliko tvrde opozicioni mediji, opet je potpuno nevažno) je bilo u Nišu i dalo otvorenu podršku režimu! Nisu im se pokvarili autobusi, nisu se izgubili usput, nisu bili bolesni! Ušli su u te autobuse i bili na trgu u Nišu! Jbg, desilo se, svi smo videli…
SNS se konsolidovao, zaustavio pad i sada lagano kreće u ofanzivu… Sasvim lagano, ali kreće!
Sa druge strane, kao da je došlo do „zamora materijala“… Demonstracije su sve ređe, a te naše „male“ pobede počinju da blede. Srednje škole su prekinule blokade… Na par fakulteta počela je on-line nastava… Prosvetare smo već svi zaboravili (iako zaslužuju iskreno divljenje) i osim tradicionalno „buntovne“ Mačve, te par „ad hoc“ akcija (blokada suda u NS, odbrana DIF-a, buna u skupštini Kragujevca), ono što je izgledalo kao „Srbija se umiriti ne može“, ušlo je u fazu mirovanja…
Jasno je da SNS više neće praviti nikakve ustupke i više neće popuštati ni na čemu! Procena je da popuštanje ne vodi smirivanju protesta, već da se tumači kao znak slabosti vlasti i da pojačava pritisak… a to je poslednje što im treba!
Posledično, od promene izbornog sistema, ili bar izbornih uslova, nema ništa… Nikakvi razgovori i pritisci ovde neće pomoći, utakmica će se igrati na njihovom terenu, pred njihovom publikom, po njihovim pravilima… A pravila (čak i u demokratskim sistemima) su surova! I prljava! Sve i da sudija nije njihov (nažalost jeste)…
Studenti su, (ne ulazim da li je odluka ispravna, ili nije, u svakom slučaju jeste legitimna) zatražili održavanje prevremenih parlamentarnih izbora. Opet, bez ikakve želje da bilo kome otvaram oči, ili da na bilo koji način zauzmem stranu, moram da primetim, da u nedostatku dogovora svih političkih aktera, izbori predstavljaju jedini put za mirnu smenu vlasti. Van izbora, kao demokratskog okvira smene vlasti, ostaje samo revolucija… (mala redakcijsko-insajderska dojava, kolega Stojanović i ja smo nešto polemisali i ispade da, ne računajući predaju vlasti sa oca na sina, pa potom onu Koštunica-Tadić i Tadić-Nikolić, u Srba i nije bilo mirne smene… No, ovo je palo u zadatak Gaši, kao istoričaru, pa ćete dobiti proverene informacije).
Ako su već izbori zatraženi i ako su oni jedini put za demokratsku promenu režima, nema nam druge, nego na glasanje!
Svima je jasno da je Srbija podeljena, samo ta podela nije baš na pola! Da, mrze se, ali najveći deo stanovništva je i dalje apatičan… Ako ne gladuje, ako se ne smrzava, ne prete sankcije, ili ne daj bože rat…njima (nama?) je svejedno! Samo neki „novi“ potres, nova „nadstrešnica“, može ove ljude ponovo da bezrezervno i plebiscitarno „vrati“ u politički život i na jasno opredeljenu stranu…
Ovako, utisak je da je prvi potez odigran… Ne mislim na medijski udar sa nacionalnih frekvencija ili „nezavisnih“ medija, sve to je usmereno samo na učvršćivanje pozicija kod sopstvenih birača…“Ćacija“ ili „blokadera“… ali opredeljenih…
Potez, vredan ozbiljnog straha (pa time i ukazivanja na njega) je začetak razdora na svenarodnom jedinstvu.
Tu su zaista majstori, podelili su sve i svakog, kad god i kako god su mogli!
A jedinstvo je jedini resurs koji postoji na antirežimskoj (da ne kažemo opozicionoj) strani!
Sve je već viđeno i sve je već dalo rezultate!
Priča ide otprilike ovako…
Studenti u blokadama su najavili svoju, „studentsku“ listu i zahtevali od opozicionih političkih stranaka i pokreta bezuslovnu podršku… Zatražili su i da im se prizna pravo da budu jedini predlagači poslaničkih kandidata za naredne izbore, te da im se na raspolaganje stave svi resursi (organizacioni i tehnički) opozicionih političkih organizacija…
Uz svo priznavanje nespornog (trenutnog) političkog autoriteta studentskog pokreta (za ovih šest meseci uradili su više nego opozicija za 13 godina), možda ipak malo brzopleto?
Odmah su krenule ograde od ovakvog predloga, u prvi mah stidljivo, ali sada su sve učestalije kritike ovog zahteva, koje idu čak do otvorenog odbijanja jedinstvene „studentsko-univerzitetske“ liste… Interesantno je da ova „kritika“ ne dolazi sa strane vlasti… Oni predlog studenata za raspisivanje vanrednih izbora, gotovo da ignorišu!
Ponoviću, jedini resurs koji se nalazi na anti-režimskoj strani je svenarodno jedinstvo! Samo taj resurs nas je doveo do stotina hiljada (milion?) ljudi u protestu, a samo podele nas mogu vratiti u stanje pre 15. marta!
Izborni uslovi više nisu tema! Ne potežite je… Ne vredi… Da, pokrali su ih i pokrašće ih opet… Pokrašće svaki put! Ali poboljšanje izbornih uslova od strane ovog režima, neće vratiti veru u izborni proces! Poverenje u izborni proces može se vratiti samo smenom režima i ustanovljavanjem sasvim novog izbornog sistema. Tu kozmetika ne pomaže…
I sad, hoćemo li opet potrčati za istom koskom? Ili ćemo najzad da krenemo da međusobno razgovaramo, pre nego što zatražimo nešto jedni od drugih?
P.S.
U momentu pisanja teksta, još se nije desio incident u Kuli (lojalisti su flašama i pirotehnikom gađali demonstrante, a sve to preko kordona policije koja nije reagovala na napad), niti je predsednik SNS-a (uz punu podršku predsednika države!) najavio blokadu suda u Novom Sadu do puštanja iz pritvora četvorice simpatizera SNS-a (verovatnije članova, al’ da ne pogrešim) koji su bejzbol palicom slomili vilicu Ani V.
Oni se okupljaju, a mi ćemo da se delimo?
Ne pristajem!!!