Arogantna reakcija vlasti na studentske blokade nas je dovela do bezmalo plebiscitarne podrške, prvenstveno studentima, kao jednom potpuno novom činiocu na srpskom političkom nebu, a posledično i podrške studentskim zahtevima…
Vlast je ovladala tehnologijom upravljanja kriznim situacijama i posle rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, verovalo se da je pred nama još samo jedna u nizu katastrofa, koje će, kao i uvek pre toga, vlast izaći jača nego ikad…
Izlazak velikog broja ljudi na ulice Novog Sada, neposredno po padu nadstrešnice, ni malo nije poremetilo pravac u kome je vladajuća struktura tako suvereno vladala.
Hapšenja, medijske kampanje, pokušaj da se demonstranti predstave kao nasilnici, zastrašivanje demonstranata i političkih aktivista je nešto što smo videli 1000 puta i što je, moram priznati, svih tih 1000 puta dalo rezultat.
Do sada…
Iako politički neiskusni, studenti su svoj odnos prema vlasti uskladili sa njihovim uobičajenim ponašanjem.
Uspostavljanjem plenuma, na kojima se donose odluke bitne za studente i njihove blokade, izbegnuto je liderstvo nad protestima, pa time i satanizacija „vođa“ protesta.
Vlast je u pokušaju da diskredituje studente, odnosno da ih predstavi kao plaćenike, anarhiste i anti-Srbe, faktički samo zbila redove i utvrdila jasan pravac delovanja. Nema lidera, plenumi odlučuju ko i kada se obraća u ime studenata u blokadi i (zapanjujuće) sami plenumi prave jako lepu raspodelu javnih nastupa studenata, kako po medijima, tako i po fakultetima. Ovakvim ponašanjem je oštrica vlasti otupljena do maksimuma, jer nije usmerena protiv nikog konkretno, već protiv čitave društvene grupe, kojoj je jedina zajednička tačka to da su upisali fakultet i da žele da imaju visoko obrazovanje!
Svaki roditelj, svaka baka, svaki deda, tetka i stric poznaju dete koje su poslali na studije i poznaju njegove drugare sa kojima studira i sa kojima se druži.
Pretnje koje svakodnevno čujemo od predstavnika vlasti, u smislu gubljenja godine, gubljenja doma, gubljenja statusa studenta na budžetu, obesmislile su se u jedinstvu odluke da se ne izlazi na ispite… Pa ako se gubi godina, dom ili budžet, sve to će izgubiti svi studenti… a to baš i nije moguće!
Pretnje nasiljem su amortizovane smirenošću, kulturom i disciplinom. Na bezbroj incidenata, studenti su odgovorili smirenošću, na vređanje odgovor je tišina, a na nasilje odgovor je objavljivanje snimaka i fotografija nasilnika i zahtev da se isti procesuiraju! Objavljivanje snimaka je sprečilo manipulacije oko nagađanja ko je počeo i kako je počelo nasilje, objavljivanje fotografija nasilnika je sprečilo da njihov identitet ostane nepoznat, a zahtev za procesuiranjem počinilaca naprosto ne može da se odbije… I sve te fotografije i snimci vode ka vladajućoj strukturi… Nasilnici su odbornici, zaposleni u javnim preduzećima, članovi stranke, narko-dileri, osuđivani kriminalci, vlasnici skupih automobila…
Na svaki potez vlasti, studenti su odreagovali potpuno drugačije od svih do sada! A svaki potez vlasti je već više puta pokušan i gotovo redovno je davao rezultat! Gazili su ih kolima, prebijali palicama, psovali i vređali!
Umesto straha, studenti su pokazali jedinstvo! Baš niko u Srbiji nije ustao u podršku vozačima koji su se „probijali“ kroz blokade (da ne kažem gazili ljude), nego potpuno suprotno, građani su stali uz studente i pokušali da ih zaštite! U svim incidentima fizičkog nasilja, baš niko nije našao nikakvo opravdanje za batinaše, upravo suprotno, stali su uz svoju decu i pokušali da ih zaštite!
I malo, po malo, jedinstvo studenata je dovelo do jedinstva naroda! Ne bih da licitiram sa brojevima, ali Autokomanda, Slavija, Most Slobode, železnička stanica u Novom Sadu su skupovi koji po broju nisu viđeni u „novijoj istoriji“ Srbije.
I još po nečemu nisu viđeni, po tišini koja vrišti!
Ponašanje demonstranata je fasciniralo Srbiju i iznenadilo vlast! Kakvi to vandali očiste sve za sobom? Koji to izdajnici pevaju „Vostani Serbie“ i „Bože pravde“? Koji anarhisti zahtevaju rad institucija sistema?
Režim naprosto nema odgovor! Miting Predsednika Republike u Jagodini (na koji su došle njegove pristalice iz cele Srbije) samo je ohrabrio Jagodince da izađu na ulice i podrže studente!
I ne samo Jagodinu, nego i Vršac, Pančevo, Sombor, Selenču, Veliku Planu, Prijedor, Niš… da ne nabrajam, ispustiću ih mnogo od najmanje 200 naseljenih mesta u kojima su građani masovno izašli na ulice i sa 15 minuta tišine, poslali poruku koja grmi!
I do čega je dovela arogancija i bahatost?
Izvršna vlast (vlada) je u ostavci, sudska vlast je blokirana (advokati su objavili 30. dnevnu obustavu rada), a ni zakonodavna vlast (skupština) ne zaseda… Od tri grane vlasti u Srbiji, sve tri su u krizi…
Predsednik države je pozvao rektorski kolegijum na dijalog o smirivanju situacije na beogradskom univerzitetu… i nezamislivo se opet desilo, predsednik je odbijen!
Šta god da vlast uradi, po prvi put im ne ide kako su zamislili…
Kako i zašto?
Jedini odgovor koji mi je na pameti: JEDINSTVO, ZAJEDNIŠTVO, SOLIDARNOST!