Ne očekujte mnogo od kraja sveta

Jedan reditelj sa ovih prostora se zaista izdvojio, kao što se izdvojila i kinematografija kojoj, bar formalno, pripada. Kinematografija je rumunska, a reditelj je Radu Žude.

Žude je, zapravo, veliki nastavljač jugoslovenske filmske škole, a već sada se može reći da je jedan od najznačajnijih autora evropske kinematografije.

Nažalost, on ne može baš za svaki film dobiti veliku nagradu, ali pohvale ne izostaju za poslednje ostvarenje „Nu astepta prea mult de la sfârsitul lumii“ (Do Not Expect Too Much from the End of the World).

U svojim filmovima Žude najviše kritikuje rumunsko društvo. Svi filmovi koje smo mi preporučili na ovim stranama direktna su kritika rumunskom društvu. Mada, kao što smo već pominjali, ovi filmovi kao da su snimani za nas, a nisu, niti mi snimamo ovakve filmove, bar ne na tom nivou. Ali to je druga priča.

U filmu koji preporučujemo kritikuje i zapad. Gledamo film u filmu. Gledamo kritiku društvenih mreža, ali ne onu na koju ste navikli na Netflixu ili Amazonu. Žude je morao to da uradi mnogo radikalnije pa je za glavnog lika izabrao ženu koja menja svoje lice, glumi muško i sprda se sa svim i svačim. Od ženskog lika je napravio potpunog šovinistu koji samo ganja što veći broj lajkova, drugim rečima, podilazi ukusu pratilaca.

Zatim je prikazao opet svoje Rumune kao ljude sa vrlo malo empatije. Ako bi nekog trebalo birati kao kontraambasadora svoje države Žude je bez konkurencije. Šovinizam, rasizam, sebičnost, sve je doterano do maksimuma. A pritom je izabrao savršenu temu da pokaže hipokriziju jednog naroda. Naime, u filmu se snima film o tome zašto je važno nositi zaštitnu opremu dok se obavljaju potencijalno opasni poslovi. I sve to sponzoriše austrijska kompanija, tačnije Geteova naslednica koja „brine“ da njeni zaposleni slučajno ne rade mimo propisa. Verujem da nije Žude džabe ovo izabrao kao temu, jer se odnos stranih kompanija prema radnicima iz drugih zemalja teško ili nikako menja. To može uraditi samo država.

Ovaj film je zapravo velika sarkastična alegorija koja prikazuje bivše radnike u Evropskoj uniji, a sada invalide, pre svega zbog nebrige poslodavca, kako se ponižavaju za 1.000 eura, dok Geteova naslednica želi to sve da uradi za „opšte dobro“. I to baš, gle čuda, u Rumuniji.

Tako je Žude ponovo secirao društvo, ovaj put i evropsko, a svakako balkansko (svoju stalnu mušteriju). Radujemo se njegovim budućim filmovima.