Bred Meldou (Brad Mehldau) voli da eksperimentiše. On to radi tako da često ne znamo šta tačno slušamo – klasičnu muziku, obrade modernih pop i rok pesama ili džez. Čini se kao da Meldou odbija da bude smešten u jednu fioku, već stalno beži i pokušava da bude na više mesta u isto vreme. Što je najgore (za tumače), ili najbolje (za njega i slušaoce), on uspeva da postigne to što je zamislio.
Meldou je primenio taj postupak (biti na više mesta u isto vreme) i na kanon, na ono što se ne dira, na dva slavna Bahova dela „Golberg varijacije“ i „Dobro temperovani klavir“, kao i na još nekoliko komada velikog kompozitora. Sam Meldou kaže da je Bah voleo varijacije i da ga je to inspirisalo da dalje kombinuje i razrađuje. Napisao je sebi notne beleške, kako to rade džezeri, uglavnom je ispisao akorde oko kojih će improvizovati, kako i neke teme koje će varirati. Kako je objasnio, neke delove je svirao u izlomljenom ritmu od pet četvrtina.
Meldou je snimio dva albuma: „After Bach“ i After Bach II“. Svoju filozofiju, koju smo nazvali „na dva mesta u isto vreme“ primenio je dosledno. On, van svake sumnje, svira muziku slavnog baroknog kompozitora, ali istovremeno slušamo opasne džez improvizacije u kojima na momente odlazi od glavnog toka.
Bah je bio profesionalni muzičar, svirao je orgulje u crkvama, pa je često improvizovao. Vremenom je, kažu izvori, postao majstor improvizacije i to ne u nekoj slobodnoj muzičkoj formi, već na crkvene teme, pred ljudima koji su došli da se mole bogu i slušaju sveštenike. Meldou je, takođe, veliki improvizator, tako da je samo nastavio gde je Bah stao. Ovo objašnjenje dokazuje da na dva albuma nije prekršen kanon, već je nastavljana tradicija koja je malo prekinuta, nekih 300 godina, jer se niko nije usudio da dira u nedodirljivo – da svira Baha i istovremeno izmišlja u trenutku, praktično komponuje zajedno s kompozitorom. Mnogi su obrađivali Baha i to u raznim verzijama, ali se malo ko usudio da se ovako poigra s baroknim genijem. Ipak, kapel-majstor bi bio ponosan kada bi mogao da čuje šta se sve može uraditi s njegovim delima.
– Što više pokušavate da stupite u kontakt sa njim, to neizbežno postaje vidljivija vaša ličnost. Vi ne svirate Baha, već Bah svira vas, on vas, zapravo, razgolićuje… Najveći izbor koji u svakom trenutku donosite nije iz odsustva, već iz onoga što je tamo, u svom totalitetu. Konkretno, to je stalni izbor koji pravite kako da pregovaraju harmonije i melodije – objasnio je Meldou.
Bred Meldou je pročitao, protumačio i nadogradio Baha, a da mu nije oduzeo ništa od početne lepote. Dok slušate albume „After Bach“ i After Bach II“ možda i pomislite da bi i sam Bah danas ovako svirao, da bi sebi zapisivao samo okvire, akorde i neke teme, na koje bi onda s uživanjem improvizovao. Ovaj put ne za one koji veruju u boga, već za slušaoce koji i dalje veruju u muziku.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.