Završili su se i lokalni izbori. Rezultate (osim Niša) znamo u konačnici… nisu još zvanični, ali ih znamo! Stvarno nisam hteo da pišem o tom, ali me proganja…
Ne bih se previše bavio izbornim uslovima… bili su svima poznati i na njih se pristalo… Ne bih se bavio ni izbornim „inženjeringom“, „krađama“ i ostalim nepravilnostima… i one su poznate i na njih se manje-više pristalo… Posebno se ne bih bavio šta bi bilo da je… Jbg, nije!
Ovako je kako je i nikako drugačije. Šta god mi (oni?) mislili ili pričali.
Izgubljeno je poverenje! Čak ne toliko u izborni proces (mada i tog nesporno ima) koliko u političke stranke kao klasičan oblik društvenog delovanja! Utisak mi je (jako dugo se samostalno nisu merili, pa zato samo utisak) da ni jedna opoziciona politička stranka, nije u mogućnosti da sama pređe prirodni prag od 5% ukupno upisanih birača (ovaj cenzus od 3% se ne računa).
Pored SNS-a, to može još samo SPS, a i to možda…
Pogledajte rezultate koalicije „Biram borbu“. U potpunosti razočaravajuće… Posebno kada znamo, da ni ono manje glasova, dobijenih od koalicije Srbija protiv nasilja, nisu ni Đilasovi, ni Ponoševi glasovi… To nam najbolje pokazuje Novi Sad! Svi su izašli zajedno i opet ništa… Opet lošije nego na poslednjim parlamentarnim izborima! I to puno lošije! Čak je i Niš (najbolji opozicioni rezultat na lokalnim izborima) kaznio političke partije i okrenuo se „pokretima“ i „grupama građana“!
U stvari, gde god je ostvaren koliko-toliko korektan izborni rezultat, njega nisu suštinski iznele političke stranke, već grupe građana, aktivisti i pokreti!
I nikome u opoziciji to ne smeta! Niko se ne bavi sa očiglednim gubitkom poverenja kod građana! Niko da prihvati odgovornost za svoje postupke! Svi su svima krivi, samo sami sebi nisu! Kao ona razmažena deca, ja pa ja… Slušajte Lazovića… Potpuno je neverovatno šta izlazi iz njegovih usta… Ili Đilas… užas!
Prokockana je ogromna šansa za sinergiju opozicije, građana, Pro-Glasa i istaknutih pojedinaca i veliko je pitanje postoji li ikakva mogućnost ponovnog okupljanja. Čak ne toliko zbog nemogućnosti dogovora između političkih organizacija (njima je neprincipijelnost očigledan manir), već upravo zbog izgubljenog poverenja prema takvom načinu vođenja politike!
Pre decembarskih izbora, na ovom istom mestu sam ukazao da „patriotski“ blok od mene više nema blanko podršku, da moraju dobro da se potrude i da je pošteno zasluže (Na desnici ništa novo)! Nisam promenio mišljenje, ali ipak, posle tih izbora Vuk Jeremić i Boško Obradović, kao lideri svojih organizacija prihvatili su odgovornost za učinjeno (ili neučinjeno, kako više volite) i podneli ostavke na sve stranačke funkcije.
Posle, blago rečeno, debakla na lokalnim izborima, niko ni ne nudi ostavke! Kao da su im odluke bile ispravne, kao da su sve odradili odlično i kao da nigde nisu pogrešili! A to što su pokreti i grupe građana (Manojlović, dr. Milić, pa i dr. Nestorović) ostvarili bolje rezultate čak i od koalicija, a ne samostalnih političkih stranaka, i sve bez infrastrukture i stranačkih resursa, bez novca, bez medijske podrške, praktično niotkud, kao da nema veze! Šta više, sve političke organizacije pokušavaju da se „okite“ njihovim izbornim rezultatom, jer je, bože moj, „opozicija“ pobedila u Nišu… ili Čačku! Pa nije!
Imam jednu malu vest za sve vas, na izborima u Nišu pobedila je grupa građana, a opozicione političke partije su pretrpele katastrofu! Potpunu! Identično kao i u Čačku i u Novom Sadu, koji su slovili za „opozicione“ gradove! Da nisu bile u koalicijama, pitanje je da li bi „klasične“ stranke uopšte i ušle u lokalne parlamente!
I sad, šta i kako dalje? Da li neko stvarno veruje da može da se nastavi sa ovog mesta na kome smo i na način na koji smo do sada radili? Da li neko veruje da se isti ovi ljudi mogu dogovoriti i ispoštovati dogovor?
Ako veruje, super… Ja sam pre za odgovornost i bezuslovne ostavke! Posebno ako pretendujemo da budemo demokratsko društvo!
A ako nećemo, nemojte da kukamo na izbore…
Naprosto, ne pristajem… igrajte se sami, ja vam ni loptu više ne dam!