Neodrživa planeta

Da li ste znali da je populacija divljih sisara u 2019. godini pala za 82%. Tako kažu podaci koje prate naučnici, a odnose se na ekosistem i biodiverzitet. Prirodni ekosistem je izgubio polovinu svoje površine i milion vrsta je na ivici izumiranja. Za ovu katastrofu smo krivi sami. Za sada 25% životinjskih i biljnih vrsta preti izumiranje, a taj procenat se ubrzano povećava. Prema izveštajima, veliki deo doprinosi lov i ribolov. Najmanje 571 biljka je izgubljena od polovine 18. veka. Glavni razlog leži u uništavanju prirodnog staništa, kao što je sečenje šuma i pretvaranje istih u plantaže palmi ili polja za ispašu stoke. A sve da bi mi živeli zdravije?!?

Netflix, Silverback Films i narator Sir David Attenborough su 2019. snimili dokumentarnu seriju „Our Planet I“ (8 epizoda) i „Our Planet II“ (4 epizode). I svaka od epizoda priča o nečemu. Ali princip je isti. Prvo ide uvod u džunglu, zaleđeni svet, okeane, ko tamo živi, kakav je lanac, ko je glavni, ko je i zašto važan. Upoznajete neverovatne svetove ptica, majmuna, pingvina, insekata, riba i sve ih posmatrate izbliza. Kao i uvek Britanci su uspeli da snime to sve do poslednjeg detalja. I na kraju svaka epizoda se završava pričom o zastrašujućim posledicama koje smo ostavili mi – ljudi.

Milioni vrsta su izumrli, i veliki deo zbog nas. Nekada posredno, a nekada neposredno. Ono što je problematično, jeste da mi to teško prihvatamo, a i teško se menjamo. Previše volimo da ugađamo sebi da bi se odrekli garderobe, plastike, kozmetike, igračaka… Sve te stvari će dovesti do propadanja sveta kakvog poznajemo. I sve da bi mi imali masku za telefon u obliku zeca ili deseti par patika. A kada se svega toga treba rešiti, niko od nas se ne pita šta onda. Gde to onda ide. Sve to završava u rekama, okeanima, vazduhu, zemljištu. Albatrosi umesto hrane gutaju plastiku. Potom dolaze ajkule da se hrane tim istim albatrosima, pa i kod njih završi ta plastika. Kod orki su pronašli oštećene reproduktivne organe – sve zbog mikroplastike.

Zaista, ovaj dokumentarac vas uči kako i čime se koje životinje i biljke hrane. Zašto je baš u lancu ishrane važna morska vidra, da ne treba da imamo previše morskih ježića. Kako je izmet od jednog sisara u džungli koristan za jednu biljku i kako ga je ona namamila da dođe kod nje.

Ali na kraju nam je ipak pokazao da je priroda ranjiva. Nekada ranjivija i više nego što mislimo. Korali mogu da uginu nakon svega nekoliko nedelja ako je temperatura mora povišena. I tako je u 2019. godini više od 1.000 kilometara australijskog koralnog grebena pobelelo, tačnije uginulo, usled povišene temperature. Ali postoje i primeri gde je došlo do fantastičnog oporavka prirode. To je obala Čilea, tačnije pustinja Atakama i obala Južne Azije gde se nekada lovilo do pred istrebljenje, sve dok lov nije ograničen. Kada su ograničili lov, ribe su dobile priliku da se polako oporave. I kada su se ribe oporavile, oporavile su se i druge životinjske vrste.

Takođe, zlokobni Černobilj, u kome se desila jedna od najvećih katastrofa u Evropi, danas je ponovo naseljivo mesto za biljni i životinjski svet. Iako je to područje proglašeno nenaseljivim za čoveka u narednih 20.000 godina, ovde možete videti vukove, ptice, jelene, zečeve, drveće, razne biljne vrste.

Deluje mi da dosta biljnog i životinjskog sveta može preživeti tako što će se promeniti, ili se oporaviti ako mu date šansu, ali mi ljudi, homo sapiensi, teško da možemo da evoluiramo u bića koja mogu podneti globalno zagrevanje, život sa preteranom količinom buba ili još gore – ekstremnu hladnoću. Naravno, sve je moguće, ali za sada mi deluje da nam se mozak previše ulenjio za razliku od naših dalekih predaka…