Nešto staro, a liči na novo

U doba kada filmskim platnima, književnošću i serijama vladaju multiverzumi, a pomalo zbunjena publika ostaje fascinirana ili ih skroz odbija, red je podsetiti se umetnika koji su na taj način razmišljali mnogo ranije, na način koji je bio u skladu sa tim vremenom. Pisan tokom tri decenije, a objavljen tek 1977. godine, roman “Čarobnjak” Džona Faulsa jedno je od svetski poznatih dela postmodernizma koje je skoro skroz zapostavljeno kod nas.

Čitav kontekst “Čarobnjaka” je u potpunom sukobu sa modernim vremenom. Mladi pesnik i profesor iz Engleske, u potrazi za uzbuđenjem, prihvata radno mesto učitelja engleskog jezika na grčkom ostrvu. Tamo postaje depresivan i usamljen do mere da razmišlja o samoubistvu. Jedini prijatelj koga tamo upoznaje uvlači ga u svoj svet psihološkim igrama. Naš junak ne može da shvati šta je realnost, a šta zamišljeni deo priče. O kraju ove priče, nećemo pisati ovde, da se čarolija ne izgubi.

Kao i za sve klasike, a za “Čarobnjaka” se iz ove perspektive može reći da je klasik iako pripada sasvim drugoj epohi, potrebno je vreme i strpljenje čitaoca. Ako sebi možete da priuštite put u teskobu i napetost, da proživite nešto što niste do sad, ovo je pravi roman za vas. Razlog zbog kojih ga svrstavaju u najveća dela svetske književnosti ikad napisana je velik kao i samo delo.