Svakog čuda tri dana dosta… Tako prođe i izborno čudo „Mi-Glas iz naroda“.
Ajd’ dobro, da ne sitničarimo, nije bilo tri dana, već tri meseca i ako ćemo da ostanemo u okvirima mističnog (ili beše magičnog?) broja 3, Mi se podeliše na 3 grupe. Prvo je otišao Jerković, pa Nestorović… Ostali ostaše. Ali zasigurno je „nestalo“ 6% glasova, koji odlučuju BG izbore.
Sve je izvesnije (posebno u svetlu predsednikove izjave o legalitetu vlasti) da će biti ponovljenih beogradskih izbora. Razlozi ponavljanja su jasni (nemogućnost stvaranja skupštinske većine), ali motivi ostaju nerazjašnjeni. Srpska opozicija (ili bar njen najveći deo) ukazuje na izbornu krađu i insistira na tome da beogradski izbori nisu bili regularni. Dokaza za izborne nepravilnosti je pregršt, ipak organi Republike Srbije upadljivo ćute. Zato je Evropski parlament doneo rezoluciju kojom zahteva međunarodnu istragu zbog izbornih nepravilnosti!
Čini se da je ponavljanje beogradskih izbora najelegantniji izlaz iz ne baš zavidne situacije u kojoj se vladajuća garnitura našla. Na ovaj način bi se zasigurno izbegla međunarodna istraga. Što kažu i vuk sit i sve ovce na broju.
Ali šta i kako dalje je političko pitanje par excellence…
Naime, do formiranja skupštinske većine i izbora gradonačelnika, lokalnom samoupravom (pa i gradom Beogradom) upravlja privremeni organ, kao jedini organ vlasti (sve nadležnosti gradonačelnika, gradskog veća i skupštine grada prelaze na privremeni organ)… Privremeni organ, po sastavu, u suštini je skupština grada u malom, odnosno čine ga predstavnici svih političkih organizacija, u skladu sa ostvarenim izbornim rezultatom, odnosno u skladu sa brojem mandata koje imaju u skupštini. Ne treba podsećati da sadašnjim privremenim organom (posle Šapićeve ostavke) u potpunosti upravlja SNS/SPS u skladu sa skupštinskom većinom koju su imali i koju do formiranja novog skupštinskog saziva, imaju i dalje… Ovaj privremeni organ, u nedostatku izabranih organa Grada (odnosno bilo koje lokalne samouprave), sprovodi izbore na teritoriji kojom upravlja.
I sad je „kvaka“, odnosno političko pitanje koje će trasirati zrelost svih političkih aktera i njihovu sposobnost da se prilagode aktuelnim događanjima i predvide buduće…
Opozicija (SPNS i NDSS) je najavljivala opstrukciju konstitutivne sednice i nije dozvolila formiranje gradske skupštine, dok je aktuelna vladajuća većina (SNS i SPS), za razliku od konstituisanja republičkog parlamenta (gde im opstrukcija nije smetala, čak su i sami imali svoj performans), jedva dočekala najavu opstrukcije i nije se ni pojavila na sednici skupštine, koju je sama zakazala. Ista nije ni održana, zbog nedostatka kvoruma, a nova sednica je zakazana za 3. mart.
Situacija je delikatna. SNS navodno ne želi „tanku“ većinu sa dva Jerkovićeva odbornika. Oni su „spremni“ na formiranje gradske vlasti, ukoliko sa svih 6 odbornika pokreta MI, formira skupštinsku većinu. Kažu, tako bi pored „nespornog“ legaliteta, postigli i pun legitimitet vlasti. Ova opcija više nije verovatna, s obzirom da MI u formatu koji je izašao na izbore, više ne postoji, odnosno tih 6 mandata se raspalo na tri dela… Smeše se novi beogradski izbori!
Sa druge strane, opozicija ne dozvoljava konstituisanje gradske skupštine, čime ostavlja SNS/SPS većini da ove ponovljene izbore organizuje i sprovede, kako god želi… Tek formiranje nove skupštinske većine, opoziciji daje ravnopravno, ili čak i većinsko (u zavisnosti kako se postave predstavnici bivšeg MI) učešće u privremenom organu, pa time i ozbiljno, možda čak i presudno učešće u organizaciji i sprovođenju izbora… Ali konstituisanje skupštine nosi i (veliki?) rizik od „preletanja“ i formiranja ne samo skupštine, već i svih organa gradske vlasti čime se daje legitimitet toj novoj vlasti i obesmišljava zahtev za ponavljanjem izbora…
Svima je jasno da će vlast na sve načine pokušati da izbegne međunarodnu istragu decembarskih izbora. Prvenstveno ustupcima oko Kosova, pregovorima sa EU, politikanstvom, obećanjima, ali novi izbori su u svakoj opciji vrlo elegantno rešenje za izlazak iz evidentne krize… Svima je jasno i da opozicija mora izaći na izbore po svaku cenu. Takođe, jasno je, da je motivacija glasača za izlazak na izbore sve manja, tako da će pored „raspoloženja“ birača, presudnu ulogu da igra i stranačka infrastruktura. Svi znamo da će SNS izvesti sve šta može da se izvede, čak i koji procenat više… Šta može i kako može opozicija, pitanje je političke zrelosti… Čini se i da je jedan od uslova da se SNS sruši u Beogradu i da sve opozicione liste pređu cenzus, da bude što manje rasipanja opozicionih glasova… Očigledno da bez nacionalnih (konzervativnih) glasova, nema većine čak ni u Beogradu… MI je trenutni tas na izbornoj vagi, posle tih ponovljenih izbora biće neko drugi, ali obrni okreni tih 6% glasova fali za većinu…
Na šta će se odlučiti SNS, a na šta će pristati opozicija, ostaje da se vidi… U svakom slučaju, trebaće im jako puno političke veštine, šta god da odluče…