Ispostavilo se da Nick Cave samo treba da uđe u studio i to je to. Nešto fantastično će se dogoditi. Možda samo treba da sedne na klavirsku stolicu (gde uglavnom sedi kada je u studiu) i ćuti jedno 45 minuta, nešto bi se već dogodilo, jer je izgleda nemoguće da Kejv snimi nešto loše, bar za sada. Tokom pandemijskog zatvaranja Kejv i njegov drug i muzički blizak saradnik Warren Ellis napisali su i snimili album CARNAGE (njih dvojica insistiraju na velikim slovima).
Ovo je mračan album, što i nije ništa novo kad je u pitanju Kejv. Jedino je pitanje nijanse mraka i u kojoj formi će tama biti predstavljena publici. Karijera je počela velikom bukom, a onda se buka smirivala, ali mrak nije nestajao, čak se na nekim albumima radikalno produbljivao.
CARNAGE nastavlja taj trend, ali ovde Kejv i Elis vole da se zalete i stvore, ne toliko prepoznatljivu buku, već tenziju. Takođe, ovde su se „igrali“ s elektronikom, lupovima, atmosferičnim sintisajzerima… A tu je i Kejvov klavir, kao Elisova violina, gitara nema (osim u jednoj pesmi White Elephant, ali skoro pa se ne može čuti). Bubnjevi daju ritam samo u dve pesme.
Za kraj preporuke jedan Kejvov citat. Evo šta je napisao na sajtu The Red Hand Files (koji je napravljen kako bi odgovarao na pitanja fanova): „reč je o brutalnom, ali predivnom albumu ugrađenom u zajedničku katastrofu“. Slušajte Nika Kejva i možda nešto naučite o pandemiji.
Album poslušajte ovde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.