Kolumne koje slede zamišljene su kao svojevrsni dijalog. Zamisao je da dvojica prijatelja, ideološki na suprotnim stranama, ispisuju svoja promišljanja o društvu, politici, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ideja je da se na jednom mestu mogu pročitati suprotstavljena mišljenja. Dijalog je, u bilo kojoj formi, u današnjoj Srbiji retka životinja, pred izumiranjem.

Nisam odavde

29. 11. 2024. | Kolumne, Tekstovi

Baš sam se trudio da ne spominjem tragediju u Novom Sadu…

Zaista mislim da je neukusno, ali ne lezi vraže… Događaji koji su se, kao na traci, ređali posle ovoga naprosto teraju da se nešto kaže! Naravno da neću pisati o razlozima rušenja nadstrešnice, niti ću pretpostavljati bilo čiju krivicu, ali…

Čini se, bar ovako sa strane, da je možda po prvi put u ovih 12 godina (da ne kažem u novijoj istoriji Srbije) „krizni menadžment“ vlasti zakazao!

Nekako, po inerciji, reagovalo se vrlo slično, gotovo identično kao na tragediju u Ribnikaru i masovna ubistava u selima oko Mladenovca. Možda prvi put („u modernoj istoriji“) spin doktori nisu primetili da ova dva (tačnije rečeno tri) događaja, nemaju gotovo nikakvih dodirnih tačaka!

Ne može da se ne primeti, da u majskim tragedijama od lane, sam krivac(i) ni jednog trenutka nije bio sporan ni za koga. U oba majska slučaja, sva odgovornost je bila na počiniocima krivičnih dela i oko toga smo se složili. Znamo i ko su ubice, odmah su lišeni slobode i istraga je manje više, vođena neometano. Direktne odgovornosti Države u ovakvim slučajevima realno nema. Možemo pričati o indirektnoj odgovornosti (stanje društva, medijski uticaji, društvene mreže, govor mržnje, ksenofobija), ali je svima jasno da se radi o individualnom činu lica koja, najverovatnije, imaju nekakav poremećaj ličnosti.

S druge strane, u Novom Sadu se obrušila nadstrešnica na objektu u državnom vlasništvu, uz očiglednu ljudsku krivicu! Nije duvao olujni vetar, nije bilo zemljotresa… Desila se greška i tu grešku je napravio čovek! Taj čovek (jedan, ili više njih), sve i da nije radio u ime Države (funkcioner) radio je za račun Države kao investitora i vlasnika objekta koji se srušio!

I… gotovo mesec dana od tragedije, ista ta Država nije radila NIŠTA! Odnosno da budemo precizni, ništa od svega što je MORALA da uradi… Umesto jasne i odlučne akcije, dobili smo nejasnu i brutalnu reakciju! Umesto pravovremenog i istinitog izveštavanja javnosti, dobili smo relativizaciju tragedije! Prve dve nedelje su nam prošle u zvaničnim stavovima da na obrušenoj nadstrešnici nisu vršeni nikakvi radovi i da ista nije ni bila predmet rekonstrukcije. Potom da je obrušena nadstrešnica stara preko 60 godina i da dalje ne nabrajamo…

Uglavnom, kompletan „krizni menadžament“ je usmeren ka izbegavanju odgovornosti Države, a ako već mora da se žrtvuje neko od funkcionera, onda da se ta „šteta“ barem minimalizuje… Svi drugi su odgovorni, samo Država nije!

Ali, u majskim tragedijama, porodice nastradalih su za naknadu štete tužile počinioca (ili pak roditelje počinilaca), a kod pada nadstrešnice? Ko je dužan nadoknaditi štetu? Koga će oštećeni tužiti? Odgovornost je i više nego jasna… samo Država!

Ne mogu a da ne primetim da na sahranama nastradalih u Novom Sadu nije bio niko od predstavnika Države… Valjda nisu našli za shodno… Eto, u isto (slično) vreme je jednom medijskom magnatu preminula majka… Predsednik je našao vremena da ode na sahranu i pokaže svoje duboko saučešće, a imali smo i TV prenos – ako se ne varam uživo!

Nikako mi iz glave ne izlazi Nušić i pesma (pogreb) Dva raba. No… čini se da smo daleko od Nušića, koliko i od demokratije (da ne kažem zdrave pameti).

I na sve to, skandal u parlamentu! Zaista previše… Na nepristojno ponašanje, upadice, psovke i prostakluk smo navikli (?!?!)… Navikli smo i na gašenje mikrofona, oduzimanje reči, izricanje kazni… ali tuča?

Potpuno je neprihvatljivo da se na zahtev trećine narodnih poslanika na dnevni red ne uvrsti glasanje o poverenju predsednika vlade! Ovo naprosto mora… Poslovnik je jasan! Razlog je nebitan, 85 poslanika je zahtevalo da se glasa o povernju i glasati se moralo!

Pa ipak, predsednica skupštine je odbila da uvrsti ovu tačku u dnevni red skupštinskog zasedanja!
Zašto? Da se ne bi pričalo o tragediji u Novom Sadu, ili da se ne bi pričalo o odgovornosti? Ili imamo neko razumnije objašnjenje? Da Srbi ne čuju?

Još skandaloznije (ako upšte može) je da se rasprava o budžetu za narednu godinu, uvrsti na dnevni red zajedno sa još 70 tačaka i da se o svim ovim tačkama dnevnog reda, raspravlja „đuture“! Bužet i bilo šta drugo?!?! I to sve bez kvoruma!!!

Zašto? Da se ne bi raspravljalo o budžetu? Pa jedino o budžetu MORA da se raspravlja! Da se ne priča o Expu? Da se ne vidi koliko šta košta? Da se ne dovodi u vezu sa nadstrešnicom? Ili imamo neko razumnije objašnjenje?

Baš bih voleo da ga čujem!

Ne znam kako vi, ali ja sve ovo ne razumem!

P.S.
I gde ono nestade Rio Tinto? I šta se to desilo sa KiM?

Sad se uplaših da „krizni menadžment“ možda i nije tako loš…

Boško Orlić

Pogledajte i druge Lava LAB kolumne ovde.