Kolumne koje slede zamišljene su kao svojevrsni dijalog. Zamisao je da dvojica prijatelja, ideološki na suprotnim stranama, ispisuju svoja promišljanja o društvu, politici, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ideja je da se na jednom mestu mogu pročitati suprotstavljena mišljenja. Dijalog je, u bilo kojoj formi, u današnjoj Srbiji retka životinja, pred izumiranjem.

Od Novoga Sada preko Niša sve do Rume…

17. 05. 2024. | Kolumne, Tekstovi

Iako je svega dve nedelje do lokalnih izbora u Srbiji, gotovo da se ne primećuje predizborno raspoloženje. Izborne kampanje kao da ne postoje. I vlast i opozicija su apatični! Nema plakata, nema bilborda, tek po koji štand sa ne baš entuzijastičnim aktivistima. Imam utisak da je i kampanja od vrata do vrata daleko ispod onoga na šta smo navikli.

U poslednjih sedam dana, put me je naneo u Beograd, Suboticu, Zrenjanin, Bač, Inđiju i Sremske Karlovce… Svuda je isto… Mlako i šmrljavo… Kako sa opozicione, tako i sa strane vlasti… U razgovoru sa poznanicima iz ovih mesta, svi su istog utiska… Možda Bač ima malo više entuzijazma, ili je samo drastično manje i dosadnije mesto, pa bilo kakva aktivnost, makar i predizborna, izaziva kakvu-takvu pažnju građana…

Sve ovo naravno ne mora baš ništa da znači, izborni dan je čudo, ali začuđuje nezainteresovanost aktivista da motivišu birače na izlazak.

Javni, medijski prostor još uvek je opčinjen bajkom: da l’ izaći ili ih bojkotovati (ignorisati)? Samo se time i bave. Potpuno suludo. Da se zna, lokalni izbori se održavaju 2. juna i na ove izbore izlaze svi! Da, dobro ste pročitali, na lokalne izbore izlaze baš sve političke organizacije u Srbiji! Čak izlazi i Srbija protiv nasilja, u integralnom obliku. U Novom Sadu je SPN ostala zajedno, čak je proširena koalicija sa NDSS-om (koji u BG takođe ne izlazi na izbore), a toj koaliciji su se pridružili i gotovo svi relevantni opozicioni pokreti i aktivisti… Svi koji su šetali su zajedno… U Zrenjaninu je vrlo slično… Valjevo, Kraljevo, Kragujevac, Subotica, Pančevo, Sombor… Istina je i da neko, po negde, nema izbornu listu… Isto je istina, da mnogi na lokalu nemaju čak ni organizaciju… Recimo u Baču, SPN i ne postoji, niti je ikada postojala… Čak ni SSP… Najjača opoziciona grupacija je grupa građana „Moj Bač“, svi drugi su marginalni. Takvih opština u Srbiji ima mnogo. U mnogim mestima aktuelne političke stranke nemaju nikakvu, ili imaju beznačajnu organizaciju (stranačku strukturu) i jedina alternativa vlasti je samoorganizovanost građana! A oni bi iz medijskih nastupa opozicionih prvaka trebalo da zaključe – tačno šta?

Načelno, samo se lokalni beogradski izbori bojkotuju (ili pak ignorišu?) i to od samo dve političke stranke koje samostalno prelaze cenzus od 3% (SSP i NDS)! I to je sve… gotovo na svim drugim lokalnim izborima, iste ove stranke izlaze na izbore! A glavna politička tema je, još uvek, izaći ili ne?!?!? Alo!!!

Ne znam za vas, ali meni nikako da se otme misao o tom „krugu dvojke“ i njihovoj samodovoljnosti. Ne mogu da razumem, uz svo prihvatanje da je Beograd sve ono što zaista jeste (1/3 stanovništva Srbije, 1/3 srpske privrede, 2/3 ukupnih finansija, 4/5 naše kulture i sporta, 7/6 medija kakvi god da su i da ne nabrajam dalje) neko ipak misli da je bilo koji stanovnik, recimo Sombora ili Deronja, manje važan, pa o njemu nećemo da pričamo i još gore, njemu nećemo ni da se obraćamo?!?! Svilajnac, Grdelica, Dimitrovgrad? Kakve poruke se šalju građanima van Beograda? Baš bih voleo da znam ko ih smišlja i sa kojim motivom. Ko to misli o nama iz Sviloša, Kačareva, Preljine, Plavne, Surdulice… ili smo svi mi građani drugog reda? Sa nama se ne komunicira? Mi nismo Srbija? Ili nismo na lokalu? Šta?

Ne pristajem!

Vesna Pešić, Vuk Drašković i Zoran Đinđić su bili u baš svakoj opštini u Srbiji, čak bezmalo u svim naseljima u svim opštinama! Pričali su, pravili kontakte, delili, mislili… i pravili stranačke strukture i organizacije… Negde se uspelo, negde i nije, ali iz tog rada je izašao i prvi opozicioni gradonačelnik.

Da se zvanično zabeleži, taj prvi, nije bio u Beogradu! Identično kao što ni prvi radikalski, ni SNS-ov gradonačelnik, nije bio u Beogradu…

I da se razumemo, ne smeta meni ni Beograd ni Beograđani, čak naprotiv… Prednje misli su o lokalnim izborima u Srbiji…

P.S.

…sada se desila i ta ujdurma sa izbornim listama u Beogradu! Potpuno neverovatno… ali potpuno!

Prvo ne zadovoljiš uslov o zastupljenosti polova na izbornoj listi, a potom kandiduješ odbornike, koji po zakonu koji si sam predložio, nemaju biračko pravo (da biraju, pa time ni da budu birani) u opštinama u kojima su kandidovani! Sad bih, da kuckam poruke na telefonu, tačno stavio onog smajlija što plače od smeha!!! Jbg, word nema tu opciju… šteta…

Jednom i da Đilas bude u pravu, stvarno je bolje da nisu ni izlazili…

Ovako, sve i da se povuku iz izbornog procesa, ili da ih SNS časti i prihvati očigledno manjkave izborne liste, amaterizam ostaje upamćen zanavjek!

Džaba braćo sad svi profesori pravnog fakulteta u Utisku nedelje (kako li se oseća Jelena?), džaba Proglas, džaba sve… Možda, da se deo kandidata manje zastupljenog pola sa liste, a u skladu sa zakonom o rodnoj ravnopravnosti, izjasni kao pripadnik/ca onog pola koji im nedostaje? (opet onaj isti smajli!!!)

Zbogom opozicijo… Bila mi je čast…

I da… nisu oni krivi… kriva je Irska!!!

Boško Orlić

Pogledajte i druge Lava LAB kolumne ovde.