Od Dilana do disko muzike, od Bijonse do Boba Marlija
Album Frampton Comes Alive! Pitera Fremptona, jedan od najprodavanijih lajv albuma svih vremena, ove godine puni 50 godina. Ipak, njega nećete naći na ovoj listi – umesto toga tu su metal, soul i jedno „nepristojno uzbudljivo“ prvo mesto.
30. Maze featuring Frankie Beverly – Live in New Orleans (1981)
Već tada velike zvezde u afroameričkoj zajednici, Maze su zahvaljujući albumu Live in New Orleans postali bend tipa „ako znaš – znaš“ među britanskim fanovima andergraund soula. Album savršeno hvata njihovu privlačnost: uglađeni, ali ne ispeglani, izuzetno uigran bend koji svira opuštenu muziku – sjajna pesma za sjajnom pesmom.
29. Hawkwind – Space Ritual (1973)
Lajv albumi često deluju kao usputni dodatak karijeri, ali Space Ritual je najbolji mogući način da se doživi jedinstvena mešavina psihodelije, proto-panka, elektronike i krautrock repetitivnosti koju je Hawkwind stvarao. Reklamiran sloganom „88 minuta oštećenja mozga“, album je hipnotičan, uranjajući i moćan.
28. Portishead – Roseland NYC Live (1998)
Snimljen tokom jedinstvenog koncerta uz gudače, drvene i limene duvače, Roseland NYC Live je čista magija. Umesto da optereti njihov mračni zvuk, orkestar ga savršeno dopunjuje – idealna pozornica za glas Bet Gibons. Samo kulminacija pesme Mysterons vredi cele karte.
27. Laura Nyro – Laura: Live at the Bottom Line (1989)
Snimljen godinama nakon njenog komercijalnog vrhunca, ovaj album je savršen rezime onoga što je Lauru Najro činilo posebnom. Intiman i elastičan, obuhvata njenu karijeru od soula do gospela i džeza. Glas joj zvuči veličanstveno, a kvalitet pesama ne opada ni u jednom trenutku.
26. Grateful Dead – Europe ’72 (1972)
Nisu oni skovali pojam „kosmička američka muzika“, ali ga niko nije živeo kao Grateful Dead 1972. godine. Album balansira između slobodne improvizacije, bluz korena i kantri-roka. Prepun dotad neobjavljenih klasika, trostruki Europe ’72 možda je i njihov najbolji album uopšte.
25. Otis Redding – Live at the Whisky a Go-Go: The Complete Recordings (2016)
Šest CD-ova može delovati preterano, ali ovo je i dalje najbolji način da se Otis Reding čuje uživo. Doveden u rok klub kako bi privukao belu publiku, nije menjao svoj soul pristup – već ih je osvojio sirovom energijom i harizmom.
24. Iggy and the Stooges – Metallic KO (1976)
Metallic KO je haotičan snimak benda na ivici raspada, pred publikom toliko neprijateljskom da se čuju flaše koje se razbijaju na bini. Tehnički haos, ali kao dokument prkosa i rock mitologije – neodoljivo je napet.
23. Sylvester – Living Proof (1979)
Disko retko daje vrhunske lajv albume, ali Silvester nije bio običan disko izvođač. Njegov nastup u Operi u San Francisku skače od You Make Me Feel (Mighty Real) do Bili Holidej i Bitlsa – uz glas koji je konstantno zadivljujući.
22. Talking Heads – Stop Making Sense (1984)
Film je zapamćen po vizuelnim momentima, ali i bez njih album ostaje izuzetan. Većina pesama ovde zvuči snažnije, radosnije i funkijе nego u studijskim verzijama.
21. Iron Maiden – Live After Death (1985)
Za mnoge najbolji metal lajv album ikada. Maiden na vrhuncu moći sredinom osamdesetih, sa Brusom Dikinsonom u ulozi pravog ring-majstora.
20. Beyoncé – Homecoming: The Live Album (2019)
U vremenu kada lajv albumi izumiru, ovaj snimak Beyoncéinog Coachella nastupa ima pravi osećaj događaja i rizika – ne liči ni na šta drugo u njenoj diskografiji.
19. Sam Cooke – Live at the Harlem Square Club (1985)
Diskografska kuća je odbila da objavi ovaj snimak 1963. jer je bio previše sirov i intenzivan. Upravo zato danas zvuči toliko moćno i uzbudljivo.
18. Depeche Mode – 101 (1989)
Savršen snimak trenutka kada Depeche Mode prerasta synth-pop okvire i postaje stadionski bend u SAD-u. Pesme su suptilno izmenjene, ali daleko snažnije uživo.
17. Curtis Mayfield – Curtis/Live! (1971)
Mejfejld na vrhuncu forme – balans između klasika Impressionsa i solo materijala, od nežnog optimizma do mračne društvene realnosti.
16. Johnny Cash – At San Quentin (1969)
Zatvorenici teraju Keša da odsvira San Quentin dva puta – drugi put izaziva haos koji on nadmašuje premijerom pesme A Boy Named Sue.
15. Elton John – 17-11-70 (1971)
Snimljen neposredno nakon legendarnog nastupa u Trubaduru, album pokazuje originalnu viziju Eltona Džona – „power trio sa klavirom“.
14. Donny Hathaway – Live (1972)
Različit od studijskih albuma: bend zvuči slobodnije, džezerskije, publika je oduševljena – i s pravom.
13. Thin Lizzy – Live and Dangerous (1978)
Iako je dobar deo albuma naknadno dosnimavan, kvalitet je neosporan. Thin Lizzy u svojoj najmoćnijoj fazi.
12. Motörhead – No Sleep ’til Hammersmith (1981)
Brutalan, brz i nemilosrdan – Lemijeva suština uhvaćena u 40 minuta čiste agresije.
11. Joni Mitchell – Miles of Aisles (1974)
Mitchell na prekretnici, dok preoblikuje stare pesme uz fantastičan bend i nagoveštava novu umetničku fazu.
10. Bill Withers – Live at Carnegie Hall (1973)
Opušten, duhovit i pun neverovatnih pesama – vrhunac albuma Harlem/Cold Baloney je nezaboravan.
9. Bob Marley and the Wailers – Live! (1975)
Snimljen tako da imate osećaj da ste u publici – atmosfera je gotovo jednako važna kao i sama izvedba.
8. Nina Simone – ’Nuff Said! (1968)
Snimljen tri dana nakon ubistva Martina Lutera Kinga, album je emotivno razarajući – istovremeno tužan i gnevan.
7. The Who – Live at Leeds (1970)
Sirov, brutalan odgovor na umetničku ozbiljnost Tommyja. Rok u svom najeksplozivnijem obliku.
6. Van Morrison – It’s Too Late to Stop Now Vol. 1 (1974)
Fluidne, spontano oblikovane izvedbe koje dokazuju zašto se Morrison smatra jednim od najvećih R&B pevača.
5. Aretha Franklin – Amazing Grace (1972)
Gospel nastup snimljen u crkvi njenog oca – emotivno i vokalno nenadmašiv.
4. The Jimi Hendrix Experience – Live at Monterey (2007)
Uvođenje Hendriksa američkoj publici – sirova energija i gotovo opipljivo uzbuđenje.
3. Bob Dylan – The Bootleg Series Vol. 4: Live 1966 (1998)
Najčuveniji koncert u istoriji roka, sa legendarnim povikom „Judas!“ – napet čak i kada znate šta sledi.
2. James Brown – Live at the Apollo (1963)
Atmosferičan, sirov i savršeno uigran – definicija klasičnog soul lajv albuma.
1. Jerry Lee Lewis – Live at the Star Club, Hamburg (1964)
Loše izbalansiran snimak, bend jedva drži korak, pesme ubrzavaju iz minuta u minut. Trebalo bi da bude katastrofa, ali nije. Ovo je suština rokenrola u svom najdivljijem obliku.
Kako je Rolling Stone napisao: „Ovo nije album – ovo je mesto zločina.“
Napisao Alexis Petridis. Prenosimo sa sajta The Guardian.
Pogledajte i druga Lava LAB odbrojavanja ovde.