Odbrojavanje – Bijelo dugme

Kad publika izda bend

Priču o bendu „Bijelo dugme“ ne može se odvojiti od priče o Jugoslaviji. Možda nekima to nije prijatno, jer zemlje naslednice nisu uspele da „izrode“ tako velik bend. Drugim rečima, nema „Dugmeta“ bez Jugoslavije, a možda je tačno i obrnuto – nema Jugoslavije bez „Dugmeta“.

Bend je dospeo do vrha čim se pojavio. Od početka pa da samog kraja (benda i države) bend je punio arene, hale i livade. Takođe je prodavao danas nezamislive tiraže.

Šta nam se dopalo u toj muzici? Praktično sve. Od glasova, do muzike, poetike, stava, promena, vrhunskih muzičara… Verovatno je Goran Bregović uspeo da pronađe ono što našim ušima najviše prija. Od setne melanholične pesme do disko muzike.

Oni su razumeli ljude, kulturu, nasleđe… Sve to su pretvorili u velike hitove. Oni su tu za svakog od nas, za mlade, stare, ali i za razočarane, srećne, tužne, vesele… Nažalost, izgleda da slušaoci nisu bili dostojni benda. Na kraju smo mi njih razočarali.

9. Šta bi dao da si na mom mjestu (1975)

Iako je basista grupe Zoran Redžić, na ovom albumu bas je odsvirao Željko Bebek koji je još uvek član grupe. Album je snimljen u Londonu. Muziku i tekst je pisao Goran Bregović. I na ovom albumu postoji puno elemenata balkanske, kako su je nazvali – pastirske muzike. U poređenju sa njihovim prvim albumom, ovaj nije tako dobar, ali se vide rad i posvećenost. Album se otvara vrlo vrckasto i klasičnim bosanskim humorom pesmom Tako ti je mala moja kada ljubi Bosanac, a još jedna brza je Hop cup. Kao i na svakom albumu Bregović ima čudesne balade. Ovde su to Ne gledaj me tako i ne ljubi me više i Požurite konji moji. Tu je i melanholična pesma Došao sam da ti kažem da odlazim. A sama završnica albuma po kom je i dobio naziv je najsličnija kafanskoj pesmi, ali bez harmonike i violine.

Album poslušajte ovde.

8. Eto baš hoću (1976)

Imaju novog muzičara. Bubnjeve svira Milić Vukašinović. Imaju i orgulje koje svira Laza Ristovski. Možete čuti jasno kako Bregović svira delove na gitari koji su skoro izolovani. Koliko je Bebek neverovatan pevač pokazao je na ovom albumu, jer je otpevao pesme drugačije u odnosu na prva dva albuma. Nema toliko balada i melanholičnih pesama. Gitara i bubanj zvuče drugačiji. Još uvek je rok, ali više nema pastirske i tradicionalne muzike. Mnogo je više izražen rok.

Album poslušajte ovde.

7. Doživjeti stotu (1980)

Album koji snimaju u inostranstvu. U Londonu. Pomeraju se od rok muzike ka novom talasu. Više nisu osećali da samo pripadaju roku i narodnoj muzici nego da žele još nešto. Album otvaraju naslovom pesmom u kojoj možete odmah čuti da se ne radi o klasičnom „Bijelom dugmetu“. Ima više sintisajzera, manje gitare. Ima i više elektro muzike.

Počinje brzo, disko, i druga pesma Lova je isto takva, potom ide pesma Tramvaj kreće koja je već nešto sporija, muzika iza ide nešto sporije, dok je pevanje i dalje brzo. Čuje se saksofon, i vokali koji prate u pozadini Bebeka. Zatim Hotel, motel koja je opet malo brža i taman napola albuma odmarate lagano uz pesmu Pjesma mom mlađem bratu. I opet dalje nastavlja u brzom ritmu. Nakon već nekoliko odslušanih pesama postanete ili zaraženi albumom ili poželite da pređete na sledeći.

Album poslušajte ovde.

6. Uspavanka za Radmilu M. (1983)

U odnosu na svoj prethodni album Doživjeti stotu, na ovom Bregović odustaje od pokušaja da se zakači na voz zvani „Novi talas“. I dalje ima elektronike, ali je rok mnogo više izraženiji. U odnosu na prethodni album, na ovom albumu se brzina pesama postepeno smanjuje. Najveći hit je čudesna stvar Ako možeš, zaboravi. Upravo negde od ove pesme sve kreće da usporava i na kraju je pesma Uspavanka za Radmilu M.

Album poslušajte ovde.

5. Ćiribiribela (1988)

Poslednji studijski album „Bijelog dugmeta“. Peva Alen Islamović. Glavni producent je Goran Bregović. Na ovom albumu je Goran pokušao da uradi nešto što danas ni političari ne pokušavaju. Bregović pokušava nemoguće – da pesmom spasi propast države. Tako na album stavlja pesmu Ljepa naša, a odmah potom je tu i Đurđevdan. Očigledno je da pokušava da pomiri narode koji ulaze u sukob. Đurđevdan izvodi trubački orkestar Fejada Sejdića. Priča je i dalje jugoslovenska, ali sve više liči na labudovu pesmu. Ovaj album preslikava komplikovanu političku situaciju na prostorima Jugoslavije.

Album poslušajte ovde.

4. Bitanga i princeza (1979)

Na albumu Bitanga i princeza ekipa se drži glavne linije – brze pesme, hitovi i nešto eksperimentalno. Tako i ovaj album odlikuju brze pesme poput Bitanga i princeza i Na zadnjem sedištu moga auta. Potom, imamo nekoliko sporijih poput Kad zaboraviš juli i Sve će to mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš. Za razliku od početnih albuma, ovaj ne sadrži elemente narodne muzike. Čuju se gitara i bubnjevi. Poslednja pesma na albumu ima i simfonijski orkestar što celom „Bjelom dugmetu“ daje neku svečanu notu i završnicu kako zaslužuju. Tako ide ceo album, počinje brzo, počinje hard rok i zatim ritam usporava i dostiže se vrhunac u poslednjoj pesmi.

Album poslušajte ovde.

3. Kad bi’ bio bijelo dugme (1974)

Album otvara naslovna pesma koja je zauzela čak trećinu albuma. Drugačija, posebna, sa neobičnim ritmovima i izmešanim žanrovima. Bluz je na primer tu da izazove melanholiju, i dalje je tu gitara, ali to nije rok. Zapadnjačka muzika ulazi na vrata Balkana. Međutim bluz muzika nije jedino odskakanje od ovog rok benda. Dens muzika ulazi u vidno polje, a samim tim i elektronika polako počinje da se javlja kako na ovom albumu tako i na ostalim. Bregović od ovog, prvog albuma benda uvodi koncept kome će ostati veran do kraja. Na svakom albumu ima brzih brojeva, jedna pesma je sigurno plesna, u ovom slučaju to je hit Ne spavaj mala moja muzika dok svira, a na svakom albumu ima bar dve sporije stvari, obično su to i najveći hitovi s albuma. Na prvom albumu tu su Blues za moju bivšu dragu i Selma. Koncept se mogao svesti na to da imamo zabavu i muziku na svakom albumu benda.

Album poslušajte ovde.

2. Bijelo Dugme (1984)

Album je sniman širom Jugoslavije: Zagreb, Sarajevo, Beograd, Skoplje. U njemu je „Bijelo dugme“ uspelo da se istakne kao bend koji donosi nešto novo. Oni kombinuju balkansku, pa i slovensku muziku sa rokom. Iz benda odlazi Željko Bebek, a dolazi Tifa. U bendu se uvek smenjuju neki glasovi koji su zarazni za slušanje. Gotovo se navučete samo na glas, a kada se doda da tekst i muziku radi  Bregović, zaista dobijate nešto očaravajuće. „Bijelo dugme“ i ovaj album posvećuje Jugoslaviji. Sam album se otvara sa pesmom Hej, Slaveni a na omotu je slavna slika „Kosovka devojka“. Bregović je radio na razvoju benda i unapređivanju muzike, ali ipak ne odustaje od toga da muzika mora biti i slušljiva, da je svako može neopterećeno slušati. Od pesama uz koje volimo i danas đuskati izdvojile su se Meni se ne spava i Radi Radio. A tu su Lipe cvatu, sve je isto k’o i lani i Da te Bogdo ne volim. Tu je i genijalan duet sa Borom Đorđevićem. Pesma je naravno Pediculis Pubis.

Album poslušajte ovde.

1. Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo (1986)

Najveći album, pred raspad svega, album koji upozorava da se nešto loše može dogoditi. Ceo album je posvećen ovim prostorima, ljudima koji ovde tuguju, zaljubljuju se i zabavljaju se. Sa ovim albumom su zaista uspeli da pomire narode Balkana. Nažalost, sve je to bilo samo u pesmama. Sama pesma koja je i naziv albuma, već predviđaju neku ružnu budućnost, a gledano iz današnje perspektive i gorku prošlost. Ovaj album je imao veću ideju. Cilj nije bio samo snimiti pesme i zaraditi pare, nego i ukazati na probleme u društvu. Ponovo dolazi do promene pevača. Umesto Tife dolazi Alen Islamović.

Bregović se uvek bavio i društvom, a ne samo muzikom i poetikom. Tako je na ovom albumu želeo da podrži ličnosti koje su odjednom bile izbrisane sa političke scene Jugoslavije. Nažalost, Komunistička partija nije bile baš toliko otvorena. Cilj celog albuma je bio da se prikaže ono autentično balkansko, ali i da podigne svest o problemima. Nažalost, nije uspeo u toj nameri.

Od brzih pesama tu su Hajdemo u planine, Noćas je k’o lubenica pun mjesec iznad Bosne. Dok su od balada tu Ružica si bila, sada više nisi i A i  ti me izneveri. Poslednja pesma Ružica si bila, sada više nisi se može tumačiti kao metafora za Jugoslaviju.

Album poslušajte ovde.

P.S.
Ovaj tekst je posvećen generaciji koja je upropastila Jugoslaviju!