Ovo je čudno odbrojavanje. Zato moram objasniti kriterijume. Odbrojavaćemo albume Majlsa Dejvisa (Miles Davis), ali ne sve. Mislim da je to i ne moguće, jer se još uvek sabira i oduzima šta sve tu spada. Neke liste su kraće, druge su beskrajne, and counting, iako je Dejvis umro 1991. (sa samo 65 godina). Zato ću pobrojati albume koje je snimio za „Columbia Records“. Samo za ovu kuću je snimao od 1955. do 1976. Ali to nije sve. Neću listati poslednjih šest albuma (Jack Johnson, 1971; Live-Evil, 1971; On the Corner, 1972; Big Fun, 1974; Get Up with It, 1974; Water Babies, 1976), i to iz vrlo ličnih razloga. Ti albumi se ne uklapaju u celinu, povezuje ih samo to što su snimljeni za jednu kuću, kvare prosek, jednostavno, nisu tako dobri, pa ih nisam ni slušao toliko puta da mogu govoriti o njima, niti sam čitao o njima. Drugim rečima, nisam ih slušao s olovkom u ruci, jer nisam uspeo da se povežem s tim delima velikog majstora džeza.
Pobrojani albumi su centralni deo njegovog opusa. Tih 17 ploča promenilo je muziku i to ne samo u jednom pravcu, već je Dejvis nekoliko puta skretao.
Dejvis je izmišljao pravce i stilove i potom sve ostavljao drugima dok je išao dalje i dalje. Tih 17 albuma i danas oblikuje muziku, bar one stvaraoce koji i dalje modernu muziku tretiraju kao umetnost.
17. Quiet Nights, 1963.
Album nastao pod uticajem latino muzike, prijatan za slušanje, urađen za veći bend, ali bez eksperimentalnih i drugih revolucionarnih ambicija.
Poslušajte album ovde.
16. Someday My Prince Will Come, 1961.
Sedmi album za Kolumbiju. Ploča sastavljena od obrada i originalnih kompozicija. I sama naslovna numera je obrada i to pop hit. Someday My Prince Will Come. Pesma je napisana za Diznijev crtani „Snežana i sedam patuljaka“ iz 1937. Romantička i bluz ploča, prijatna za slušanje, ali daleko od revolucije.
Poslušajte album ovde.
15. Round About Midnight, 1957.
Prvi album snimljen nakon potpisivanja za „Kolumbiju“. Majls je ovde okružen zvezdama. John Coltrane, Red Garland, Paul Chambers, Philly Joe Jones. Ipak, slušamo klasični džez album, bez iskakanja tipičnih za junaka naše priče. Srednjeputaški progresivni džez, moglo bi se reći.
Poslušajte album ovde.
14. Miles Smiles, 1967.
Lirski džez album. Miks klasičnog hard bap stila i novog avangardnog zvuka. Kritičari navode da je Miles Smiles možda i najbolji album slavnog Dejvisovog kvinteta (Shorter, Hancock, Carter, Williams).
Poslušajte album ovde.
13. Miles in the Sky, 1968.
Ploča zaokret. Prvi album na kome Dejvis napušta klasični džez i počinje da svira takozvani džez-rok, muziku koja je fuzija između dva žanra. Sa „Miles in the Sky“ počinje nova faza u Dejvisovom stvaralaštvu, tako počinje električni period. To je ploča koja je definisala jazz fusion, pravac koji traje sve do danas.
Poslušajte album ovde.
12. Sorcerer, 1967.
Dejvis nije napisao niti jednu pesmu na ovom albumu. Prva saradnja s Vejn Šorterom (Wayne Shorter), koji je napisao četiri od sedam kompozicija. Na „Sorcerer“ slušamo stare dobre debele lenje džez melodije, kako je napisao kritičar DownBeat-a.
Poslušajte album ovde.
11. Seven Steps to Heaven, 1963.
Pretežno baladičan album. Dejvis ni ovde nije mnogo pisao. Tek jednu pesmu zajedno s Viktorom Feldmanom. Zanimljivo je da ono majlsovsko izbija iz svakog tona, bez obzira na to čiju muziku svira. Čak i kada interpretira muziku koja je nastala decenijama ranije, iz njegove trube izlaze tonovi koje je samo on mogao da odsvira.
Poslušajte album ovde.
10. Miles Ahead, 1957.
Početak saradnje s Gilom Evansom (Gil Evans), koji je radio na aranžmanima i dirigovao velikim orkestrom. Možda nismo navikli da Dejvis svira s big bendom, a ovaj album pokazuje da mu i to savršeno leži. Još jedan dokaz da velikim majstorima nije bitno okruženje, jer umeju da se prilagode svakoj situaciji i uvek imaju šta da kažu.
Poslušajte album ovde.
9. Milestones, 1958.
Početak novog doba i najava jednog od najvećih albuma u istorija. „Milestones“ je eksperiment. Dejvis proučava modalne lestvice, stare antičke i srednjovekovne skale, koje su potom zaboravljene, vekovima nisu korišćene. Vraćaju ih klasični kompozitori s početka dvadesetog veka, ali ta muzika nije za svačije uši. Majls Dejvis modifikuje stare skale i na njima bazira novu, modernu i potpuno drugačiju muziku. Tako modalne skale ulaze u svaku poru i svaki žanr muzike koja nastaje od ovog albuma do danas. Vrhunac će, međutim, tek uslediti.
Poslušajte album ovde.
8. E.S.P. 1965.
Avangardan album koje se lako može slušati. Dejvis eksperimentiše, ali ne reskira. Ispostaviće se da je ovim albumom definisao zvuk modernog džeza. Sve je ovde razvučeno do granice pucanja, ali granica nikad nije prekoračena. I dalje slušamo džez. Improvizacija sve više preuzima primat.
Poslušajte album ovde.
7. Nefertiti, 1968.
Poslednji potpuno akustični Dejvisov album. Takođe, na ovom albumu studio postaje mesto gde se komponuje, tačnije, u studiju se pesme radikalno menjaju. Praktično postaju drugačije. Još jedan nagoveštaj budućih događaja.
Poslušajte album ovde.
6. Porgy and Bess, 1959.
Dejvis svira Geršvina. Veliki orkestar. Gil Evans briljira kao aranžer i dirigent. Remek-delo džeza. Muzičko i emotivno čudo snimljeno je za samo četiri dana, u vrelom Njujorku. Najbolji Dejvisov album koji je uradio po džez uzusima.
Poslušajte album ovde.
5. Filles de Kilimanjaro, 1968.
Prelazni album s akustičnog na električni zvuk. Ovo je prvi album koji zvuči kao celina, kao jedno celovito delo. Sve pesme je napisao sam Dejvis. Očigledno je zamislio nešto drugačije, nešto novo. Zato je ovo prekretnički album. Upravo s tim albumom Dejvis seče pupčanu vrpcu i napušta korene, više ne svira bi-bap. Samo poslušajte poslednju numeru na albumu „Mademoiselle Mabry“, to više nije džez. To je uvod u nešto novo. Dejvis ponovo menja tokove moderne muzike.
Poslušajte album ovde.
4. Sketches of Spain, 1960.
Čudesan album. Majls Dejvis i flamenko. Nema ništa logičnije od toga da baš ta truba svira muziku juga Španije. Neverovatne melodije. Uživanje, lepota, sunce. Truba koja ne svira već govori, obraća vam se, kao što flamenko gitare ne sviraju već pričaju. Jedina od najznačajnijih ploča 20. veka koju su kritičari podigli u nebesa. Možda i najbolja ocena glasi da je to: „intelektualna, ali strastvena muzika“.
Poslušajte album ovde.
3. In a Silent Way, 1969.
Ono što je počelo na Kilimandžaru ovde je dovedeno do neverovatnih vrhunaca. Montaža traka, električni instrumenti, spoj muzike i tehnologije, neobične improvizacije, mešavina stilova i kultura… Kritičari su bili zbunjeni. Za one koji su pratili rok bio je to ipak neki džez, dok je za džez kritičare bio suviše rok. Ni rok, ni džez, već nešto novo, drugačije. Majls je snimio intimo-eksperimentalni album koji vas vodi na putovanje. Ambijentalni album koji će biti modla za sve ambijentalne albume koji će biti snimani u budućnosti. Revolucionarno remek-delo koje prenosi slavu univerzalnosti muzike.
Poslušajte album ovde.
2. Kind of Blue, 1959.
Možda i najveći album svih vremena, sigurno najveći džez album ikad snimljen, ali ipak na drugom mestu. Album o kome je napisana omanja biblioteka. Dejvis je muzičarima samo davao slike, delove melodija, par tema, a onda su svi zajedno, uživo svirali i praktično smišljali muziku. Ovde je dodatno razradio modalni koncept. Sve je bilo bačeno na melodije, izbačene su komplikovane akordske promene, tako tipične za džez, a posebno za bi-bat. Solisti su samo rekli u kom su tonalitetu i to je to, taj jedan akord se nije menjao. Tako se otvorio, praktično bezgraničan prostor za melodije, za muziku oslobođenu stega. Ovde nema razmetanja, nema ega, sve je posvećeno muzici, melodiji. Remek-delo koje se može slušati bez prestanka.
Poslušajte album ovde.
1. Bitches Brew, 1970.
Na prvom mestu, možda objektivno nepravedno, nalazi se album koji je „prešao igricu“, tačnije Dejvis je na tom albumu otišao do ekstrema, odgurao je muziku tamo gde nikada nije bila. Dejvis je uradio nešto što nije moguće ponoviti. Sve se poklopilo. Na podu studija u kome je sniman „Bitches Brew“ ostale su trake koje su muzičari bacili, neko ih je sklopio i objavio. I taj album je genijalan, što je krunski dokaz da se u tom studiju dogodilo nešto neverovatno. I đubre je bilo umetnost. O tome smo pisali ovde.
„Bitches Brew“ je na neki način i čudovište, ploča koju možete slušati svaki dan i uvek ćete čuti još nešto novo, nešto će zvučati drugačije, čućete nešto što nikada niste čuli. Malo je takvih albuma. Dejvis je na vrhuncu karijere. Dejvis snima sofisticiran, a sirov album. Stvorio je veličanstveno delo, spomenik ljudskoj imaginaciji, ostavio nam poruku šta sve možemo uraditi ako sarađujemo, otvoreno, bez ikakvih ograda.
Poslušajte album ovde.
Pogledajte i druga Lava LAB odbrojavanja ovde.