Gledanje filmova može biti traumatično iskustvo. Gledanje filmova koje je režirao Radu Žude (Radu Jude) uvek je traumatično, čak i ako film gledate, recimo, treći ili četvrti put.
Film je za mene uvek ogledalo. Ali kod Žudea film nije ogledalce koje će vam reći da ste najlepši na svetu. Njegovi filmovi vam, najblaže rečeno, guraju prst u oko. Na mom spisku takvih filmova se nalazi „Sve o mojoj majci“, „Bela traka“, „Nedodirljivi“ i „Životi drugih“. A od skoro tu je i film „Aferim!“, današnja Lava Lab preporuka.
Žude je reditelj koji se pre svega bavi rumunskim društvom, ali gledaoci van Rumunije lako mogu da shvate šta autor zapravo hoće da im kaže. Pojedine njegove filmove, poput Aferima morate gledati više puta, iako je to teško i naporno svaki put. Autor je napunio film plitkim razgovorima, junaci se dave u predrasudama, u centru priče je raslojeno društvo, uz obavezni Žudeov humor. U njegovim filmovima mogu se prepoznati svi koji se nisu suočili sa sopstvenom prošlošću, a nisu ni sa sadašnjim vremenom.
Radnja filma nije komplikovana. Kroz fantastične predele i uvek sa neke distance gledate oca i sina koji traže Roma koji je osramotio bojara. Njihov zadatak je da ga uhvate i isporuče vlasniku. U pitanju je 19. vek, Turci su još uvek prisutni na teritoriji Rumunije, ali vlast kontrolišu Rusi. Dok traže odbeglog roba, otac i sin uopšte nisu ljubazni, niti rade svoj posao. Umalo da zaboravim – oni su policajci. Oni su, zapravo, korumpirani policajci koji lažu, maltretiraju ljude, vređaju sve i sve rade samo radi sopstvenog interesa.
Glavni antijunak Konstantin je vrlo iritantan čovek, pun je kvazi mudrosti i neprikladnih aforizama, kao i citata iz Biblije. Film najviše podseća na vestern, ali ako ste temeljno pogledali Žudea ovo će za vas biti još jedan mučan film posle kog ćete biti iscrpljeni, ali ćete biti bar malo bolja osoba. Žude nam govori da je put do boljeg mesta, bolan, ali vredan tog bola. Citirala bih rečenicu, koji i mi u Srbiji često možemo čuti u nekom obliku. Jedni će je prepoznati i kiselo će se smejati, drugi naprosto ne vide u svemu tome ništa sporno, dok će se treći od srca nasmejati:
– Svaka nacija ima svoju svrhu. Jevreji da varaju, Turci da nanose štetu nama Rumunima koji volimo i patimo kao Hrist. I svi imaju svoje navike. Jevreji čitaju mnogo, Grci pričaju mnogo, Turci imaju mnogo žena, Arapi puno zuba, Nemci puše dosta, Mađari jedu puno, Rusi piju puno, Englezi mnogo misle, Francuzi vole modu, Srbi varaju, Cigane moraš tući. Cigani moraju biti robovi.
Inače, ovo govori sveštenik u filmu. Kao što ste već shvatili Žude ne štedi nikog. Ne postoji tabu tema za ovog reditelja. Očigledno je da gledamo majstora na delu, samokritičnog, skromnog, ali itekako obrazovanog, mada ne u akademskom smislu.
Nakon što završite film i prođe dan, dva ili ćete početi da uviđate da i vi imate neke slične osobine našim antijunacima ili ćete naprosto nastaviti tamo gde su vaši preci grešili. Žude je nesumnjivo i sasvim izvesno reditelj za osobe spremne na preispitivanje, on to kao da zahteva od gledalaca. On je pored Almodovara moj duhovni vođa.
Žude je ostavio mali prostor da naši antijunaci možda imaju neke ljudske osobine. Ali, naprosto nisu dobra vremena. Jer, jebeš ga, uvek nas je nešto zajebalo. Malo ljudi je spremno da čuva ranjenog partizana u četničkom selu.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.