Bivši alkoholičar i njujorški džez pijanista se vraća kući, u ruralni Mejn, kako bi proslavio 4. jul s porodicom. Tamo odlazi sam, bez partnerke jer hoće konačno da kaže porodici šta ga muči. Šira i uža porodica ga odmah po dolasku maltretira, utisak je da to rade svaki put kada ga vide. Tu se ništa ne menja. Nikada. On na uvrede ne uspeva da odgovori. Plan mu ne funkcioniše. A onda „pukne“. U besu kaže suštinu, oštricu usmerava ka majci – izvoru zla, centralnoj ličnosti oko koje se svi okupljaju. Majka, inače, sve uništava vrlo perfidno, ona je razradila formu – dok glumi dobrotu i predstavlja sebe kao žrtvu, zapravo maltretira sve oko sebe.
Kada nesrećni sin, džezer kome se svi smeju jer svira glupu muziku, konačno kaže to što ga muči decenijama, ne dogodi se ništa. Tačnije, sve postane još gore. Mali negativac u familiji i džak za udaranje tek tada postaje velika crna ovca. I ono malo prostora koji je uspeo da obezbedi u rigidnim porodičnim odnosima sada je izgubio. Pokušaj emancipacije je propao, a mučeni junak se vraća u Njujork u još gorem stanju. Njegov pokušaj da uspostavi iskren dijalog i da započne rešavanje problema završio je u blatu.
Strašna priča za film koji bi trebalo da bude komedija. „Fourth of July“ je režirao jedan od omraženih komičara koji je kenselovan jer je pre mnogo godina masturbirao pred ženama koje se nisu složile s njegovom odlukom da to uradi, baš pred njima. Svi su ga odbacili, sve je otkazano, ono što se prikazivalo je prekinuto, dok su svi aktuelni projekti otkazani.
Louis C.K. je sam finansirao snimanje ovog filma, potpisuje režiju, a pojavljuje se u sporednoj ulozi. Igra psihoterapeuta koji našeg junaka savetuje kako da se suoči s porodicom. Naravno, u tome nije uspešan.
Film možete gledati kao svojevrsnu terapiju za gledaoce koji su doživeli tu situaciju, ili je stalno proživljavaju. Poenta je da se ne može uspostaviti dijalog, niti se može započeti s rešavanjem bilo kog problema. Šta god da urade, s koje god strane da pokušaju približavanje drugoj osobi, uvek udare u zid. Ovaj film će vam objasniti da niste vi krivi i da to više ne radite, jer je to uludo trošenje vremena. Film se može čitati i kao alegorija. Lui nam priča o sopstvenoj poziciji u američkom društvu. On pokušava nešto da kaže, ali ga niko ne sluša. On je otkazan, jer ni masturbacija više nije što je nekad bila. O seksu ne smemo ni da razgovaramo.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.