Nema mnogo horora na ovim stranicama. To ne znači da nema dobrih filmova iz tog žanra, već je spisak za gledanje prevelik pa na vrh uvek idu neki drugi filmovi. Probaćemo to da ispravimo. Za početak vam preporučujemo horor koji ne obećava mnogo. Naslov o kome ćemo govoriti pripada podžanru koji je nazvan „slasher movie“, u prevod – gledaćete seckanja oštrim predmetima. To, moram priznati, ne obećava. Ipak…
Preporučujemo vam film „Pearl“ iz 2022. godine. Dakle, nešto novo, a po inerciji bi mogli reći i već viđeno. Međutim, nije baš tako.
Priča je, može se reći, tipska. „Problem“ je što ubica, koji, kako nagoveštava podžanrovska odrednica, žrtve secka oštrim predmetima, nije negativan lik. Bar ne u potpunosti. Zapravo, u filmu nema pozitivnih junaka. Svi sporedni likovi su toliko loši da gledalac, kako film odmiče, počinje da navija za (anti)junakinju.
Traume su toliko duboke da vam se čini da nema drugog rešenja. Osveta je jedini izlaz. Brzo će vam biti jasno da se sa izolovane farme ne može otići ako se ne okrvave ruke.
Centralni lik iz koga izvire zlo je majka. Ona je toliko rigidna da sve oko nje puca. Majka se čvrsto drži tradicije, ne odustaje niti od jednog stava, nikada ne menja mišljenje, bez obzira na okolnosti i molbe. Majka insistira da se postojeći poredak mora održati po svaku cenu, jer je ona samo u tom poretku apsolutna žrtva. Od ostatka sveta se očekuje samo da se pridruži njenom principu – svi moraju da poštuju njenu žrtvu, a moraju i da se sami žrtvuju, sve u skladu s njenim tumačenjem stvarnosti. Sve to u skladu s nekom tradicijom koja odavno nemam nikakve veze s tim pojmom. Suština se može svesti na jednostavnu rečenicu: „Ako sam ja patila, moraju svi patiti“.
Zato majka na svaku promenu, koliko god da bila mala, gleda kao na izdaju. Samo ona određuje pravila. Njena ćerka Perl teško pronalazi izlaz iz te mišolovke. Gde god da krene čeka je strašan govor o žrtvovanju, o tradiciji, o tome da se poredak ne sme menjati.
Bekstvo nije opcija, jer bi narcisoidna majka uvek bila tu negde, u mislima, iznad glave, uvek bi je mučila. Da bi se oslobodila, Perl se mora osvetiti, mora da istera do kraja princip – ako ja patim pate svi. Tu ideju sprovodi brutalno i temeljno.
Teško je iskazati simpatije za nekoga ko s perverznim uživanjem secka ljude, neke njene žrtve nisu toliko krive da bi bile osuđene na takvu kaznu, ali, jasno vam je, ovde nema nevinih. Drugim rečima – nema simpatije i empatije za Perl, ali može biti razumevanja.
Reditelj Ti West je napisao scenario zajedno s glavnom glumicom Miom Got (Mia Goth), koja je vrhunski odigrala Perl. Njih dvoje su uspeli da ostanu u okvirima žanra (izolovana farma, odnos s momkom i drugaricom, seckanje, napetost, mračni ambijent…), ali i da istovremeno izađu iz tipizacije likova. Ovde nema nevinih žrtava i zlog ubice. Žrtve nisu nimalo nevine, a ubica nije baš tako zao. Kontekst može promeniti sve pa čak i slešer horor.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.