Kada pomislite da je Pedro Almodovar rekao sve što je imao, on snimi film (Madres paralelas – Parallel Mothers) u kome kaže još nešto, ispriča još jednu priču koja duboko pogađa, koja nas uči da budemo bolji ljudi. To je izgleda Almodovarova misija. I on je ispunjava savršeno.
Parallel Mothers je priča o dve trudnice koje se porađaju u isto vreme. Njih dve se upoznaju u porodilištu i postaju prijateljice. Obe će odgajati bebe same, obe trudnoće nisu planirane, s tim da je jedna starija (Penelope Kruz), a druga mlada mama (Milena Smit). Almodovar priča o razumevanju, feminizmu, donošenju odluka i, naravno, majčinstvu. Sve to vrlo neobično, drugačije i neočekivano.
Paralelno, španski reditelj unosi i političku dimenziju, špansku kolektivnu traumu, Frankovu vladavinu. Almodovarovi rani filmovi ne govore o fašizmu i konzervativnom društvu u kome je i sam autor živeo u mladosti, već pričaju o toma šta radi oslobođen čovek. Otud je u njegovim ranim filmovima toliko prenaglašeno sve ono što su fašisti zabranjivali. Danas slavni reditelj može da govori hladne glave, bez burnih, mladalačkih reakcija. U pozadini glavne priče o dve majke, junakinja koju glumi Penelope Kruz upoznaje forenzičkog antropologa Artura koji joj pomaže da ekshumira tela ljudi koje su fašisti streljali i bacili u masovnu grobnicu. Među njima je i njen deda.
Almodovar je snimio još jedan fantastičan, dubok i human film koji, doduše, nije lak za gledanje. Teške paralelne priče olakšavaju genijalno snimljene scene, boje, dekori, enterijeri…
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.
By Gasitis