Novosadski Per.Art je umetnička organizacija koja se više od dve decenije bavi izvođačkom umetnošću i inkluzijom u kulturi, kroz programe „savremeni ples i performans“ i „umetnost i inkluzija“. To je ono što ćete saznati u njihovom opisu, ali tek kad odete na predstavu  Per.Arta svedočićete vrhunskom umetničkom doživljaju, koji je utoliko neponovljiv jer ga upriličuju osobe sa i bez invaliditeta.

Olivera Kovačević Crnjanski, balerina, koreografkinja i jedna od osnivačica Per.Arta, kaže da se zapravo, za većinu, inkluzivne predstave ne prepoznaju kao umetnost, ili se tretiraju kao posebna „vrsta“ umetnosti, ona koja nije „glavna“. Što dovodi do toga da ljudi koji nisu imali kontakt sa umetnošću u kojoj učestvuju osobe sa invaliditetom imaju predrasude i očekuju da će gledati nešto nalik priredbama.

Sa druge strane, oni kroz svoj rad vode borbu protiv diskriminacije i marginalizacije osoba sa invaliditetom, koje su i dalje jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji. No, u toj borbi, uspeli su da postanu jedna od naših najvrednijih umetničkih referenci kada neko u svetu pomene Novi Sad, Vojvodinu, Srbiju.

– Kreativni rad sa osobama sa invaliditetom uglavnom se tretira kao humanitarni rad. Najčešće se njime bave entuzijasti – profesori, defektolozi  ili pedagozi u obrazovnim ustanovama za osobe sa invaliditetom. Njihov rad je dragocen i važan, ali neophodno je  da se više profesionalnih umetnika uključi u otkrivanje i razvoj umetničkih potencijala naših kolega sa invaliditetom. Za sve to je potrebna i ozbiljna i kontinuirana podrška svih društvenih struktura, naročito institucija kulture, kako bi umetnički relevantni radovi, nastali kroz ove saradnje, bili vidljivi na lokalnoj, a onda i evropskoj umetničkoj sceni. To je nešto na čemu mi u Per.Art-u radimo već više od dvadeset godina – kaže Kovačević Crnjanski.

Bore se za model rada koji će omogućiti umetnicima sa intelektualnom ometenošću ravnopravno učestvovanje i rad na lokalnoj, domaćoj, ali i međunarodnoj sceni savremenih izvođačkih umetnosti. Prvi korak ka tome napravili su još 2005. godine, kada su pokrenuli Mrežu institucija kulture za promociju inkluzije u Novom Sadu.

„Rad u Per.Artu nije proces u kojem umetnici bez invaliditeta „obučavaju“ kolege sa invaliditetom, već neprekidna razmena u kojoj svi učimo, stvarajući  nove prilike da saznamo više o sebi i drugima i o načinima na koje možemo da poboljšamo i unapredimo naše odnose, menjajući malo pomalo naše neposredno okruženje i, nadamo se, društvo u kome živimo“ dodala je Frosina Dimovska, plesačica, koreografkinja i članica Per.Arta.

Danas su njihovi partneri institucije od nacionalnog značaja, kao što je Galerija Matice srpske, Novosadsko pozorište, muzeji i obrazovne ustanove poput: Akademije umetnosti iz Novog Sada, Muzičke škole Isidor Bajić i Srednje baletske škola iz Novog Sada.

Umetnica Natalija Vladisavljević, članica i koleginica umetničke organizacije Per.Art.

Umetnica Natalija Vladisavljević, članica i koleginica umetničke organizacije Per.Art.

Paralelno sa razvojem umetničkih potencijala svojih članova, rade i na stvaranju uslova u kojima bi se njihove kolege sa intelektualnim invaliditetom, u odnosu na svoja interesovanja, mogli razvijati kao stvaraoci-izvođači, autori ili koautori.

– Naša specifična estetika i političnost razvijala se tokom dvadeset godina, koliko postojimo i radimo na savremenoj plesnoj i umetničkoj sceni. Prve produkcije bile su inspirisane tekstovima naše koleginice Natalije Vladisavljević, osobe sa Daunovim sindromom. Bavile su se imaginarnim svetovima, maštom i osećanjima izvođača koji su u početku sami otkrivali šta je to umetnost i kako mogu da se izraze kroz umetnost. U odnosu na ove radove zanimljiv zaokret se desio od predstave „Prazan glas“. U njoj, umetnici sa invaliditetom igraju sebe i govore o svojim životima. Za to je bila potrebna hrabrost, trebalo je stati na scenu i ispričati lične priče, ali i otvoreno, na sceni reći o položaju osoba sa invaliditetom u Srbiji – nastavlja Kovačević Crnjanski.

Veliku internacionalnu koprodukciju, Dis_Sylphide, u saradnji sa Kampnagelom, čuvenom kulturnom institucijom iz Nemačke i pozorišnom trupom Meine Damen und Herren realizovali su 2017. godine. Sa ovom, sada već kultnom predstavom, gostovali su po mnogim evropskim scenama i bili pozivani na najznačajnije festivale u Evropi. Igrali su je čak i u Tokiju.

 – Kada izađeš na scenu treba ti hrabrost da predstaviš samu sebe, a da bih imala tu hrabrost treba mi neko da me podrži. Ta hrabrost utiče i na publiku, to se prenosi sa tela na telo, a kada publika aplaudira to znači da onda njihova hrabrost utiče na nas – kazala je Vladisavljević, koja je jednom prilikom napisala: „Svi smo različiti, a među nama niko nije stranac“.

Upravo tako u Per.Art-u žive i rade. Uče jedni od drugih i jedni drugima postavljaju izazove. U najnovijoj predstavi „Ples u XXI veku“, nastaloj po Natalijinim idejama, koreografskim i muzičkim partiturama, učestvuju i plesačice Pokretnica kolektiva, umetnice koje se vaninstitucionalno bave savremenim plesom u Novom Sadu. Ova saradnja je jedinstven i ohrabrujući primer međusobne podrške koja postoji na lokalnoj, vrlo maloj, ali specifičnoj sceni savremenih izvođačkih umetnosti, kao poseban primer inkluzivne umetničke prakse uopšte.

Ideja je da zajedno, kroz umetnost,  mogu da menjaju svet u kojem žive. Njihov je moto, kako je to Natalija u jednoj od svojih pesama napisala: „Ovako ima smisla da živim ovako“.

Kod Dalibora Šandora i Natalije prepoznali su da postoji potreba da se njihove autentične ideje realizuju kao predstave. Poznato je da je na nezavisnoj sceni u Novom Sadu i Srbiji teško realizovati plesnu predstavu, a ukoliko se radi o  umetnicima sa invaliditetom, sitaucija je još komplikovanija.

Zato im je bilo potrebno vreme da pronađu način na koji mogu da iznesu takvu produkciju, a uslove za realizaciju predstava pronašli su u evropskom projektu Europe Beyond Access (EBA), koji ima za cilj da podrži i promoviše umetnike sa invaliditetom. Per.Art je tako jedan od glavnih partnera u velikom četvorogodišnjem  projektu (započetom 2018. godine), kroz koji, uz podršku Fondacije Novi Sad 2021, rade na promeni položaja umetnika sa invaliditetom na evropskom nivou.

Do sada su realizovali dve predstave: „ Mi nismo čudovišta“, nastalu po ideji Dalibora Šandora i pomenuti „Ples u XXI veku“, a planiraju i premijerno izvođenje predstave „Žizela“, u kojoj će se kao izvođačica i koautorka predstaviti Jelena Stefanoska.

 – Pozorište je jedan svet gde možeš biti neko drugi ili možeš biti ono što želiš da budeš i da se opustiš. Baš zbog toga sam dugo u Per.Art-u, a i zato što prosto volim da sam tu. Per.Art je za mene drugi svet i važan mi je zato što je deo mene. Mi smo heroji na sceni. Moramo hrabro da stojimo na sceni i govorimo o sebi i društvu u kojem živimo. Moramo biti hrabri ako želimo da nešto promenimo – izjavio je Šandor.

Ideja je i da okupe što veći broj publike koju čine osobe sa invaliditetom, u nameri da što više ljudi pokuša da ostvari svoja ljudska prava, a između ostalog, to su prava i na stvaranje i uživanje u kulturi i umetnosti. Saša Asentić, performer, koreograf i umetnički direktor Per.Art-a kaže da su iz godine u godinu pomerali granice shvatanja o tome ko može da bude umetnik.

– Predstavu „Mi nismo čudovišta“ nosimo ravnopravno i Dalibor Šandor, koji je dao ideju, i Gzavije le Roa, jedan od najznačajnijih koreografa u svijetu plesa danas, na kraju i ja, koji sam omogućio da se predstava desi u ovom kontekstu, ali sam i kao izvođač na sceni, zatim i svi drugi članovi i članice Per.Art-a sa i bez invaliditeta. Uži kontekst samog rada je neodvojiv od predstave, a to je Galerija Matice srpske, dakle institucija kulture od nacionalnog značaja, čiju umjetničku zbirku ne samo da preispitujemo kada je riječ o sadržaju i temi nego i u institucionalnom smislu: gdje je mjesto svih nas i koja je uloga i mjesto muzeja danas – u stvaranju javne slike o nama kao Per.Art-u i društvu u kojem živimo – izjavio je Asentić.

Aleksandar Latas

Foto: Marija Erdelji

TEMA: Intervju

Pogledajte i druge Lava LAB tekstove ovde.